Kao predah
između
dve pauze,
ćutimo
trenutke prisećanja,
jer
rođeni iz vere trajanja
obgrljeni vremenom
ne damo se
truleži odumiranja...
Neprimetno
pletemo žicom čipku
vlasitog postojanja
i plešemo
"Tango smrti"
nudeći se
životnom ritmu
večitog
uzajamnog
davanja.
Živimo,
zar to nije
dovoljan razlog
za sva nova
nadanja?
Da se podsetimo: skup reči jednog jezika naziva se leksika, a svaka pojedinačna reč zove se leksem(a). Razvijenost jednog jezika ceni se po bogatstvu...
Ispisuju rime tanane misli duše,
reči uplašene kao jato ptica u begu
gonjeno pomahnitalim lovcem,
tražim suviše od naštimovanih rima,
svaki stih obojen tvojim licem,
u njima ljubav izgorela...