Slučajno smo se prvi put sreli
I slučajno se pogledali,
Sasvim slučajno nešto smo hteli,
A šta je to, još nismo znali.
Slučajno smo išli u kino
I jedno...
Znam...
i osećam...
koliko mi
sunca šalješ
dok letimo
snovima,
budni
i srećni.
Ljubiš me
nežno...
dobrotom
i rečima…
dlanovima
i usnama…
Nose nas...
u večnost…
međ’ livade
belih rada...
opijenih
našim smehom.
Na dlanovima
tvojim
svaka latica
na ljubav miriše.
Pletem ih u kosu...
i stavljam glavu
na tvoje...
Izmedju nas
se uvukla strast.
Sasvim neprimetno,
na vrhovima prstiju,
i ostala u ovoj
sobi uzdaha.
Osećam tvoje prste
u mojoj kosi.
Njihova toplina
polako klizi
niz moj vrat.
Dok nežno lutaju
belinom moje kože,
zatvaram oči.
Noćas...
Kobasice uscvrčale
na logorskoj vatri
od njih lelujavi dim
takoreći... seže do zvezda!
Naše ruke dok se protežemo
dohvataju nevidljive lijane
na nekom zamišljenom ruhu
okolnog drveća
i nemarno golicaju
orlova prsa!
Lepo što smo...