Bila je noć. Pokazala mi je put. Rekao sam joj: „ Hvala“. I bila je opet noć. I opet mi je pokazala put. I opet sam joj rekao: „ Hvala“. I tako je trajalo. Noćima, sedmicama, mesecima. I što je više vremena prolazilo, shvatao sam da se sve više vezujem za vreme provedeno sa njom, nego za nju. Da je i ona shvatila. Pokazala mi je.