Moje su strasti nemirne vode,
Koje uzburka jedan tvoj pogled,
I vihor u srcu ka tebi me vuče,
Ka najdubljem viru ljubavi.
Tu na dnu, ostale su zapisane tvoje želje,
Da isplove ka nemirnoj luci moje duše,
I da sa tvojih usana boje rubina,
Popijem kišu strasti, najslađeg vina.
I odatle, da se otisnem na pučinu,
Ka beskraju, koji za tebe čuvam,
I da u hiljadama peščanih satova,
Istekne vreme za ljubav,
Ja ću ga okrenuti opet,
Kao kormilo u željenom pravcu.
Jer moje je srce, u vrtlogu ljubavi,
Bistra voda koju zatalasa bura,
Opojno vino u trenutku strasti,
Na stotine dodira satkanih u noćima,
Vetar je odneo tugu na drugi kraj obale,
Daleko od mesta gde je tvoja duša moju spoznala,
Ovde sada, gde je sreća,
Za tebe su izrečene najlepše mantinade,
Kad kroz zagrljaj spoznah tvoje najdublje misli.
