Ja sedim za drugim stolom
Gledam kako ti kaplju boli
Pitam se da li je san ili java
Kad dve žene isto boli…
Jedna gitara i violina
Puca po nama setna pesma
Haljina pala na pola grudi
Niz lice klizi sećanja česma…
I ne pitaj šta me to muči
Životni voz što preskače stanice
Crni čuperak i čvrsta ruka
Moje su neizlečive stare ranice…
Nije to od dima i vina
Samo me spotaklo sećanje neko
Ja gledam i tražim zeleno oko
Sve je prošlost, reče neko…
I na tren osećam, kunem se glasno
Da po vratu mi klize usne
Njegove ruke preko ramena
Ah, te želje, čežnje puste…
Možda sanjam, al` neću da se budim
Svako vraćanje u svetlost dana
Odvelo bi me u patnju više…
Bolja je noć, kad bar na tren zaceli rana…
Katarina BG
Malo boemije dok ne počnu ponovna druženja Književnog kluba „Skadarlijska boemija“ u Skadarliji
