Da li ću ikad saznati
Milo moje
Ko je odneo prve cipelice tvoje
Ko ti je kosu češljao juče
Ko ti je ogledalo sklonio
Da ne vidiš lepotu svoje duše
Da ne vidiš moje crte
Na tvome licu, jer…
Videćeš tada i moje suze…
Kada smo se izgubile?
I, da li ćemo se ikada pronaći
Bojim se da život ne prođe
Bojim se mraka kad dođe
Čekam na kapiji svojih nadanja
Tvoje kikice, crvene mašnice
Nestašne dokolenice
I mnogo nespretnih koraka…
A, vreme gazi bez naznaka
Iza sebe ostavih šumu stradanja
Dok ljubim tvoje crvene cipelice
U odajama svojih sećanja…
Čekati, nikad prestati neću
Snaga ljubavi u lavirintima traženja
Slama ograde, zidove izdâje
A, slutnja da nisi daleko
Osećam miris
Plave kosice tvoje…
Maleno…
Najdraže moje…
(Iz knjige „Vreme raspleta“)
– Za borbu protiv krađe dece, oduzimanja od roditelja, zabrana…
