Rekoše mi da ćutiš i gaziš dane istrošene
Rekoše da ispijaš kapućino u istom kafeu
Zagledan u zvezde, čekaš da istekne vreme…
Rekoše da imaš osmeh na licu kada ti spomenu mene
U očima neugašen sjaj, kada se probude uspomene
Na belu kragnu gimnazijalke i njene poljupce neukroćene…
Rekoše, stil ne menjaš, karirana košulja i farmerke istrošene
Malo reči, setnog pogleda i šetnji istim ulicama
Uzdaha na probuđeno sećanje, kada oči zacakle, orošene…
Ne rekoše mi, sviraš li i dalje gitaru, slušaš li istu muziku
Voliš li i dalje Prevera, Miku, Jesenjina… eh, naši idoli…
Imaš li nesanicu, da li te nešto u tim godinama, osim ljubavi, boli…
