Nemam dve ruke
Ni samo deset prstiju…
Više ih brojim…
Odelo za sebe ne mogu da skrojim
Niti da hodam kao sav normalan svet…
Imam i krila…
Gledaju me ljudi čudno
Pitaju se
Da li sam leptir, pčela ili vila…
Letim tako…
Nosim polenov prah
Kako bi sve ljude ove planete
Ljubavlju „oplodila“…
Umesto stopala, nikla mi peraja
Te kao nimfa ili sirena
Izranjam iz svih sivila
Plivam bistrim potocima
Tražeći bisernu školjku
Iz koje bih svetlost skupila
Bližnjima i svim ljudima
Od koristi bila…
Ali, imam jednu glavu
Ne gutam glupa slova i izjave
Što sa druge obale šalje
Dvoglava aždaja, prazne glave…
I, nije dva puta jedan, dva
Ako je praznina okupirala
I nije jedan puta jedan
Jedan samo
Ako se deli i opet množi
I, ako sebe drugima
Nesebično damo…
Da li je filozofija života
Il’ čista matematika samo…
Učimo celi život i treba da znamo…
