Nikad ti nisam rekla Volim te…
Ni nežne reči utehe
A, govorio si nadahnuto
Kako je svet lep ako postojim
I sve je ljubav sa mojim očima
Ako ti u rano jutro
Moj lik zablista
Sreća te prati danima…
Nikad ti nisam dala nadu
A, teško je bilo reći
Da sam tu kad zatreba
Da ti se kao prijatelj
Mogu naći…
Nikad ti nisam rekla da si lep
A, bio si, zaista…
Ni da si muževan, kao neki…
Nikad ti nisam dala ruke
Da ih držiš u svojima
A, ti si ih držao i osećao
Trčeći „sa mnom“
Nebeskim poljima…
Nikad te nisam pohvalila
Da pišeš lepo
Da imaš lice anđela
Da pričaš najlepše
Bajke o nama
One izmšljene u snovima…
A, mogao si pesnik biti
Veliki pesnik…
Samo da sam te u svoj život pustila
Toliko si stihova napisao
Prepunih emocija…
A, samo sam ih ja čitala…
Kad bolje razmislim…
Tvoj život je ipak
Poezija…
