Maestro… jedan D mol…
Betoven, Stravinski ili Bah
Neka violina dodirne bol
Izmami nečujni vrisak
Glasan i dubok uzdah…
***
Sagorevaju u meni note
Trude se da dušu pomiluju
Čarobna milozvučna arija
Čujem Devetu simfoniju…
***
Obrušavaju se zidovi tela
Otvara se prostor za gejzire
Jezgro puca, rastače suze
Titanske učaurene nemire…
***
Čujem prošlost, glasove sudbine
Lagano izlećem iz sebe
Iz te beskrajne plave dubine
Odlaze zloslutne aveti
Nazirem ljubav, nazirem tebe…
***
Ne praštaj violino…
Razbi svu muku…
Ne, neću kraj… nemoj stati…
Kad nešto krene, ne prekidaj
Ti si Maestro, moraš znati…
***
Bori se sa mnom moje Ja
Ona svesna, velika Žena
Smenjuje se lavina strasti
I prava Ja, nežna i snena…
***
Razbija muzika svu bol moju
Što se taložila neko vreme
U svaku poru ušla, čuje se…
Orkestar svira najlepše teme…
***
U meni…
Zvučnoj tišini…
Sa smirajem…
Samo za mene…
