spot_img

Katarina Branković Gajić: Kalava

Vezala sam sva pisma tvoja
Crvenim koncem, kao kalava
Da ih zaštitim božanskim silama
Da ne propadnu od zuba vremena…
Mladost mе jе povеla
Za nametnutim normama
Gradeći sebi po običaju
Novi život sa knjigama…
Dok…
Ti si se vezao sam
Bez crvenog konca i blagoslova
Osudivši sebe na traganja
Kao Odisej sa silnim godinama lutanja…

Kad sе plodovi stresu
Ostaju samo “krvave” mrlje
Vreme, kažu čini svoje…
Kad-tad dođe na naplatu
Za oboje…

Ne odgovaramo za svoje postupke
Bili smo maloletni u duši
A, sada, stari za plaćanje…
I, koga briga za nas
Osim nas…
Idemo dalje
Bez nas…

Odvezala sam pisma
I gustiram uspomеnе
Dok ih ima…
Zima je…
Zimnica je naša hrana
Za one dane
Kad vreme stane
Rekoh ja u nekoj pesmi…

Zavezah crvenu kavalu
Zatvorih slavinu na čеsmi…

Dok ponovo nе zazimi…

Katarina Branković Gajić
Katarina Branković Gajić
Književnica koja potiče iz stare beogradske književne porodice. Njene pesme, romani i dela u kulturi, govore više o njoj, nego bilo koji podaci iz administrativnih papira, te otuda i nema potrebe pisati o plaketama, poveljama i zahvalinicama koje je dobijala za širenje kulture i pisanje. Član UКS-a. Predsednik Кnjiževnog kluba „Skadarlijska boemija“ koji je osnovala i uspešno vodi godinama u Skadarliji u vidu okupljanja pisaca iz celog regiona i šire. Član je Društva Skadarlija i tako učestvuje u organizaciji skadarlijskih manifestacija. Organizator više humanitarnih akcija. Uvek je bila i ostala SVOJA.