BILO JE TO U ZEMLJI NA BRDOVITOM BALKANU
Bilo je to u maloj zemlji…
“Nebeski narod” učen od davnina
Da voli i ko ga je mrzeo
Dok „Milosrdni anđeo“
Zemlju na brdovitom Balkanu
Prljavim oružjem, ne zgazi oholo…
Daljinskim upravljačem
Uđoše gde im nije mesto
Zgaziše mrave, ni krive ni dužne
Dadoše sebi nebesko pravo
Da sve ubijaju, kao svoje sužnje…
Suze, tuga, bes…
Razliše se kod nedužnih ljudi
„Velikani“ s oružjem ukletim
Uzeše nam bližnje, neka im Bog sudi…
Pogaziše nevine, nespremne…
Dete pade, ubiše ga ruke tuđe
Zašto tako, zar srca nemate
Da l’ ste tada pomislili
Može li „mečka“ da zaigra
Ispred vaše kuće…
Nemilosrdno, oholo zgaziše
Sa visine klete, sve što hoda
Zemljom svojom ne mogasmo ići
Skloništa su bila bunkeri života…
Da li se ikada pitate
Kada prošlost sve je
Grize li vas savest ili ste ukleti
Zaboravit’ nikada nećemo
Ni plač dece, ni jauke majki…
Vreme nikad ne može da zbriše
Pokopane nevine okice
Da l’ vas kunu sa onoga sveta
Čiste ruke, nevine dušice…
