Ja sam samo svetionik,
da se u tami ne nasučeš
na oštre morske hridi.
Kad ti zasvetlim, na dobrom si putu,
zadrži svoj pravac i samo idi.
Kormilo drži morski vuče,
ne ispuštaj ga ni kad te ruka zaboli,
ni ti ni ja nismo od juče,
dok ploviš kroz buru,
samo me voli.
Dobar ti vetar i puna jedra,
neka te plima i sreća služi,
kad prodješ kraj fara a on zatrepti,
šaljem ti signal, samo produži.
Ne bacaj sidro u moje vode,
nasukaćeš se na morske stene,
ja nemo stojim dok ti svetlim,
ka horizontu beži od mene!
Nije mornaru život na kopnu,
svetionik na steni čvrsto stoji,
ne plaše ga sirene iz tamnih dubina,
morski se vuk kopna boji.
