Da sam te ubila, čoveče,
do sad bih već sigurno izašla,
umesto da robujem slobodna…
Kakva me nesreća snašla !
Da su mi dali dvadeset,
ja bih se dobro vladala,
pustili bi me posle petnaest…
Bar bih se tome nadala !
Nije zatočeništvo najgore
Što može nekoga da snađe.
Grđe je zatočen biti
u kavezu zvanom beznađe.
Uvek bi govorio da me voliš,
ja sam ti k’o dete verovala.
Da sam imalo volela sebe,
ne bih se zalud žrtvovala.
Na svako tvoje:“ Izvini“,
rekla bih: “Ja sam kriva“.
Ti si se hranio time,
dobro da sam uopšte živa!
Mogla sam te na spavanju ubiti!!!
Propustih tolike prilike.
Nisam ja bila samo tvoj rob,
bila sam rob svojenavike.
