Pomisliš da si nesrećni stvor,
proklinješ sudbinu kletu,
mog’o si ispasti bolji i lepši,
tužno je zavideti svetu.
Dok ti tražiš pravdu,
svetina živi, ruku pruži ruci,
nema pravde na ovom svetu,
jedni smo drugima vuci.
Ako si rodjen da budeš jagnje,
nož iza pasa izvuci!
Ili se brani, il’ pleši k’o Aska
da te ne izjedu vuci.
Čak i da jesi,ne moraš biti
nesrećni ljudski stvor.
Okreni sudbinu u svoju korist,
možeš kad imaš izbor.
Kad izbora nema,čućeš u glavi
neprijatne tišine muk,
niko tebe spašavati neće,
jer, čovek je čoveku vuk.
Čovek vučje krzno nosi,
ili se rodi da kurjak bude,
uvek za petama nekoj Aski,
kolje stada, davi ljude.
Ovca je večita žrtva,
ne ume ni da se brani,
utihnuli jaganjci- gozba sočna,
vuk se tim strahom hrani.
