Pusti da odem mirno od tebe.
Bez reči, bez suvišnih pitanja.
Ćutimo zajedno dovoljno dugo.
Spremna sam. Idem pre svitanja.
Ne želim da me zatekne Sunce,
na ovom mestu bez nade.
Ti samo spavaj i sanjaj snove,
tvoja ljubav snagu mi krade.
Noćas sam konačno došla sebi,
k’o da sam odjednom sazrela.
Nikad te stvarno volela nisam!
Odavno sam te prozrela.
Napuštam te na prstima, tiho,
da bih izbegla razgovor.
Ne dokazujem ti baš ništa,
nije mi potreban izgovor.
Na margini novine stare,
napisala sam ti objašnjenje:
“U kakvoj sam zabludi bila.
Konačno, otrežnjenje!
