Kroz prozor,
sasvim nežno
sunčevi zraci
miluju mi trepavice.
Osećam, tvoja ruka
još uvek je prebačena
preko moga struka.
Slušam kako dišeš.
Usne razvučem u osmeh,
a rukom se dodirnem
u predelu srca,
da proverim da li sam živa.
Polako se izvlačim
ispod pokrivača
da te ne probudim.
Ne bih htela da odeš
kod one što mi te otima.
Htela bih da zaledim
ovaj trenutak,
da te zauvek posmatram
kako spavaš.
Samo da si tu . . .
Po podu leže
razbacane stvari.
Ne želim da ih pokupim.
Volim sav taj haos
koji praviš u mojoj glavi.
Na sto postavljam
vruću crnu kafu,
i nežnim dodirom te budim.
Gledaš me pogledom
koji topi srce.
Blago se smešiš.
Čitam ti na licu
da ostaješ zauvek.
Čini mi se,
sve je nestvarno.
Kao da sanjam . . .
