Ako ste slični Vajldu, uto da ste u blatu kao i svi ostali, ali da volite da gledate u zvezde, verovatno ste Boris Stanić.
Desi li se da nalazite sebe i svoje crteže u situacijama da usred urbane, prljave, prašnjave, čađave, tamne sredine branite endemske vrste koje su na biološkoj, ekološkoj i vaskolikoj drugoj samrti i koje ne umeju da vape poput vas i vama sličnih te zahtevaju vaš glas i vaš crtež, verovatno ste Boris Stanić.
Ukoliko smatrate da je ono što je staro i preživelo, što se desilo u doba pre nego što ste uopšte i začeti, vredno bilo kakve konzervacije, te da uz to smatrate da je iskustvo koje su vaši i tuđi, a opet vaši preci akumulirali neopisivo važno za opstanak celog jednog minijaturnog biodiverziteta u dobu preterane i retko kada fino obuzdane „progresije“, i na koncu smatrate da je upravo vaša dužnost onoliko koliko i vaša želja da sve to sumirate na jednom mestu, putem jednog medijuma koji je marginalizovan poput svih tih živuljaka, biljaka, blatnjavih prostranstava i minulih sećanja o kojima govorite, verovatno ste Boris Stanić.
Nađe li se na nekoliko mesta vaša anegdotalna šetnja prvo gradom, pa šumarkom, a uz nju polusetan opis upokojenog jazavca, šakala, mačke, ptice, čega god, praćen neverovatno melanholičnim jezikom i žalom za nekim boljim vremenom gde se barem donekle vraćamo prirodi bez sunovratne jurnjave ka betonu i asfaltu, verovatno ste Boris Stanić.
Igrom slučaja zalutaće tu i kritika na trenutne trendove u društvu, interakciji dvoje ljudi, zalutaće izolacija uzrokovana hvalospevljivim ljubljenjem televizije, „visoke“ „mode“ i čega sve ne, zalutaće sažaljenje prema tim i takvim ljudima koji ne vide dalje od svog nosa i novčanika, kojima je dekadenca sestra od tetke, a da je nikada nisu svesno ni upoznali; samim tim, verovatno ste Boris Stanić.
Zalutaće i samosažaljenje, bes htonskog tipa, antejevska konekcija sa zemljištem, posestrimstvo sa lijama i vetrom, plač za svojim domom, neverovatna unutarnja želja za iskorakom iz svoje kože i jurnjavom za divljim svetom, i pretpostaviće se da ste verovatno Boris Stanić.
A materijalizuje li se potreba da se priče Bože Kotlaje i Slađane Jeremić pretoče u kadrove, naći ćete se kao srodna duša ovima dvema i isporučićete delo koje se savršeno uklapa u vašu celinu, celinu vas koji ste verovatno Boris Stanić.
Član ste i simpatizer „Elektrike“ iz Pančeva, kažete – i tvrdite sopstvenim delom – što, pored jasnog senzibiliteta vaših crteža, vašeg kadriranja, vašeg pomeranja kamere i uokvirenja situacije, navodi na to da ste verovatno Boris Stanić.
Delite Deliblato sa delijama širom Banata, Vojvodine, Srbije, Balkana, Sveta – verovatno ste Boris Stanić.
Primećuje se, a i vi primećujete, da ste poštovalac narodnih bajki iz raznih kutova sveta, verujete da ih je nužno podeliti sa publikom koja inače samoinicijativno verovatno na njih ne bi naišla, te se veruje da ste verovatno Boris Stanić.
Primećuje se, a i vi primećujete, da ste ljubitelj slovenske mitologije i da vam prožima sećanja predaka i podanika, poklonika i pogotovo svoja, te ste verovatno poput mnogih umetnika slovenskog porekla, uz to što ste verovatno Boris Stanić.
Slučajno li se desi da imate bezimene stripove i ilustracije, bez dijaloga, bez naslova, sa eventualno malim komentarom – slučajno li dođe do toga, a da vam čitaoci zahvaljuju što delite misli sa njima, verovatno ste Boris Stanić.
Ako i samo ako znate da je upravo strip ono što vam treba da svoje najličnije misli i stavove preslikate onako i samo onako kako vam unutarnje biće kaže, ako i samo ako ste spremni da snosite posledice u vidu vrlo verovatne opasnosti da niko neće videti to u šta ste nesebično i samo nesebično uneli celog sebe, ako i samo ako stojite iza vašeg i samo vašeg, mada ne i samo vašeg ali ipak vašeg, stripa punog priča, pripovesti i pripovedaka, neverovatno ali istinito ste glavom i bradom Boris Stanić.
