Jedna od najmisterioznijih priča Beograda je priča o lagumima. Samo u Zemunu ih je više od 100, a većina je urušena. I posle više vekova od izgradnje, mnogi i dalje imaju namenu.
Lagume su u srednjem veku imali svi veći utvrđeni gradovi. Ti podzemni prolazi koristili su se kao skladišta za ratnu opremu, za skrivanje stanovništva od neprijatelja, ili kao prostor za snabdevanje vodom.
U njima je uvek od 13 do 16 stepeni, pa su se koristili i kao magacinski prostori. Hrana se nije kvarila, a voda je uvek bila hladna. Zemunski lagumi izgrađeni su u 18. i 19. veku. I danas ih neki Zemunci koriste za slične potrebe. Na Ćukovcu iza porodične kuće, skrivena su metalna vrata.
„Baba je držala ugalj i kokoške zagrađene. Bila je ova velika laguma, držali su pre krompir i bio je magacin, i civilna zaštita. Za vreme bombardovanja služilo je kao sklonište“, kaže Dragica Kosmuk.
Kada su pre gotovo pola veka kupili plac gde su izgradili kuću, iznenadili su se na šta su naišli prilikom iskopavanja temelja.
„Dole, na jedno četiri metra nailazili smo na kosti, a od čega su kosti? Mislim pošto je tu nekad bilo more, da je to ostalo od toga“, navodi Kojo Kosmuk.
Nekada se ovde nalazila kafana, „Beli medved“, izgrađena krajem 17. veka i najstarija je očuvana kuća u Beogradu. Poznata je po tome da je 1717. godine u njoj odseo princ Eugen Savojski prilikom opsade Beograda. Ispod se nalazi lagum, obložen ciglom i vodi u srce Ćukovca. Vlasnici su je koristili za hlađenje hrane i pića. Sa Dunava su donosili led, oblagali ga slamom i zemljom, tako da se dugo nije topio.
Tada su ti objekti bili povezani, objašnjava istoričar Vidoje Golubović.
„Da se roba ne bi iznosila van i gubila na kvalitetu, nego su oni trgovali između sebe upravo kroz te male prolaze gde su unosili ili iznosili robu”, ističe Golubović. „I to su poznate te magaze. Ljudi koji su to pravili nazivani su ‘goge’, majstori, građevinci, uslovno to da kažem iz tog perioda.”
Odavde se lagumima može stići do udaljenih delova Zemuna, Bežanijske kose, pa i do samog Dunava. Kažu da neki vode čak do Kalemegdana.
Nisu istraženi, ali se zna da su neki ozidani ciglom, neki obloženi drvetom, da su povezani u sistem. Većina podzemnih prostorija ispod Zemuna ostala je zvanično neupisana, upisane su samo parcele iznad njih i ne zna se u čijoj su nadležnosti.
Izvor: rts.rs
