Teško da bilo ako od nas nije u bakinoj, tetkinoj ili ujninoj kući imao priliku da se divi goblenu. Čarolija boja i končića koju su vredne ruke naših voljenih vekovima pretvarale u umetnost. Ovaj običaj, međutim, potiče iz Francuske, a u Srbiji je od starta oberučke prihvaćen i višestruko negovan.
U 15. veku, u Parizu braća Žan i Filiber Goblen osnovali su radionicu za bojenje tkanina, Manufacture des Gobelins. Njihovi radovi vremenom dostižu takvu popularnost da privlače pažnju francuskog kralja Luja XIV. Na njegov zahtev radionica postaje deo kraljevske fabrike za izradu nameštaja.
Motivi koji su krasili goblene odnosno, kako Francuzi vole da ih nazivaju – tapiserije, zavisili su koliko od naručilaca toliko i od umešnosti majstora. Nije bila retkost da poznati umetnici rukovode ovakvim radionicama. Čak i neki od najvećih slikara svih vremena poput Rafaela i Goje, bavili su se njihovom izradom.
Godine 1893. u Berlinu, Jakob Viler otvara radnju za izradu posteljine dekorisane vezom. Posebna pogodnost radionice je bila mogućnost naručivanja poštom. Kupac je jednostavno trebalo da uputi pismeni zahtev i da izabere željenu dekoraciju koja će biti ovekovečena vezom. Ovim, postepeno, počinje istorija neprikosnovene kraljice u carstvu ručnih radova – Vilerovih goblena.
Zanimljivo je da su se već tada među Vilerovim mušterijama nalazili i poručioci iz Srbije. Gobleni su kupovani, uramljivani i poklanjani. Teme, motivi i boje zapali su za oko našim umešnim bakama koje su ovu majstoriju očuvale do današnjih dana.
Izvor: opanak.net
