Savremeni kalendar smo preuzeli , tačnije nasledili od Rimljana koji su prvobitno imali deset meseci u godini, a ona je počinjala 1.marta jer tada počinje buđenje proleća. Kasnije su Rimljani dodali još dva meseca, uveli red u kalendar i napravili ga ovakvim kakvim ga danas poznajemo. Mesecima su Rimljani dali nazive ili po bogovima, ili po čuvenim vladarima ili po rednom broju u kalendaru.
JANUAR je dobio ime po Janusu , rimskom bogu ulaza, kapija, vrata, početka i kraja. Janus je imao dva lica, svako na jednoj strani glave kako bi mogao da vodi računa o početku i kraju svega što se dešava.
FEBRUAR je dobio ime po uzanim remenovima kozije kože zvanim februa , a služili su za obredno čišćenje. Ako je mart bio prvi mesec u godini, u februaru su se čistili hramovi i ulice pred novu godinu.
MART je dobio ime po Marsu, rimskom bogu rata. Obzirom da je Rim bio zemlja sa bogatom ratničkom tradicijom, bilo je logično da prvi mesec u godini bude posvećen bogu rata.
APRIL je dobio ime po latinskoj reči aperire što znači „otvoriti“, a to, opet, simbolizuje otvaranje pupoljaka biljaka u aprilu.
MAJ je dobio ime po Maji, rimskoj boginji – zaštitnici biljaka i njihovog rasta.
JUN je nazvan po boginji Junoni jer je njen simbol bio paun, a jun je mesec pun raznobojnog cveća.
JUL je dobio ime u čast velikog vojskovođe i vladara Gaja Julija Cezara. Takvu odluku je njemu u čast doneo SENAT.
AVGUST je poklonjen velikom imperatoru Oktavijanu Avgustu, osvajaču Egipta.
SEPTEMBAR (septem-sedam) je označavao da je ovaj mesec bio sedmi po redu. Godina je, da podsetimo, počinjala od marta.
OKTOBAR je dobio ime isto kao i septembar, po rednom broju. Octo znači osam.
NOVEMBAR je bio deveti mesec po redu, a nove znači devet.
DECEMBAR, na kraju, deseti mesec po rimskom kalendaru je nastao od reči decem koji znači deset.
Izvor: Vitez
