~*~
Kod nas je sad teško naći
nekoga da pripada kojoj slavnoj lozi,
ali se novi snađu da žive na visokoj nozi!
A koji ne mogu na visokoj nozi,
uigravaju se u nekoj naočitoj pozi
-sređen nastup, ispeglani maniri
u svakodnevnoj nervozi,
priklone se skromnom izvoru okrepe
– nekoj „utešiteljki kozi“,
(ne)odmerenoj kapljici
(Ajd’ Bože, pomozi!)
ili drugoj iluzije dozi,
i tako, protegnu ruke
po nekoj krhkoj
kreativnoj, plodonosnoj lozi,
uživajuć’ u malo poezije,
dok ih opet ne natkrili
neki život u prozi…