Prilikom polaska u prvi razred, ali i kasnije, dete ne treba plašiti školom i obavezama, nego ga za obaveze dobro pripremiti…
Polazak u školu je važan i značajan dan za dete, ali i za roditelje. Dete se oseća odraslo i ponosno, neopterećeno je i još nema jasnu predstavu o tome šta ga čeka. Roditelji, s druge strane, ponekad mogu da budu opterećeni sa mnogo pitanja i briga oko toga kako će se dete snaći u novoj sredini.
Važno je kako roditelji reaguju. Ako su uznemireni i u strahu, te će osećaje preneti i na dete ma koliko se trudili da ih sakriju. Zato pokažite detetu da ste srećni i ponosni na njega što kreće u školu.
Dete mora da oseti vaše pozitivne emocije, da ste srećni i da ste uz njega u trenucima polaska u prvi razred, jer polazak u školu normalan je razvojni znak odrastanja.
O ŠKOLI GOVORITI NA ZABAVAN I VEDAR NAČIN
Dužnost je nas odraslih raditi to da deca vole i rado idu školu, da im škola bude ugodno, sigurno i zabavno mesto, mesto gde će zadovoljavati svoje potrebe i gde će biti srećna.
Pričajte sa decom o školi, o svom školovanju. Setite se i pričajte im o vašoj učiteljici, svojim doživljajima, anegdotama, školskim iskustvima, druženju i igri s vršnjacima. Na taj način ćete mu dočarati raznolikost zanimljivosti koje ga očekuju u školi. Govorite o školi kao mestu učenja, odrastanja, druženja na zabavan i vedar način.
Razgovarajte s detetom o tome zašto treba ići u školu, šta se očekuje od njega kao učenika, o promenama koje će polazak u školu uneti u život porodice.
OBJASNITI DETETU DA ĆE GA UPOREĐIVATI S DRUGIMA
Važno je objasniti razliku između vrtića i škole. Roditelji školu treba da predstave na realan i verodostojan način. Dete treba pripremiti na to da će u školi biti manje igre, a više rada, obaveza i odgovornosti, da će mnogo toga naučiti, ali i upoznati nove prijatelje i zabavljati se. Dete treba pripremiti na to da će njegov rad i ponašanje ocenjivati i uspoređivati s drugom decom.
Ponekad roditelji koriste rečenice poput: “Videćeš kada kreneš u školu, tamo ćeš morati puno da radiš, nećeš više imati vremena za igru!” ili “Videćeš ti kako ćeš u školi morati da slušaš učiteljicu!“ Ovakve rečenice nikako ne treba koristiti jer njima šaljemo detetu poruke da je škola neugodno mesto zbog čega se može da se oseća nesigurno, uplašeno i uznemireno. Ovakve rečenice mogu da izazovu nelagodu, teskobu, negativno da utiču na motivaciju, ali i razvoj straha od škole. Dete ne treba plašiti školom i obavezama, nego ga za obveze treba dobro pripremiti.
NE ISMEVATI ŠKOLU I UČITELjE
Važno je da roditelji o učiteljima i školskim obavezama govore pozitivno. Pozitivan stav roditelja prema školi utiče na pozitivan stav deteta prema školi, prihvatanje škole i motivaciju za učenjem. Zbog toga roditelji ne smeju ismevati školu i učitelje ili o njima da govore negativno.
Važno je da roditelji pošalju poruku da škola zauzima važno mesto u njihovom nivou vrednosti, da cene učenje, znanje i stvaranje jer dete uči po modelu i usvaja načine ponašanja svojih roditelja. Zato pokažite i vi entuzijazam prema učenju, stvaranju, školi…
Uredila : Slađana Pantović
Izvor:mamatataja.hr
