Nijedan roditelj ne želi razmaženo dete, ono koje svi vide kao nevaspitano, sebično, zahtevno, bezosećajno. Međutim, mnogi roditelji ne znaju, šta je to što utiče na pojavu razmaženosti. Često se mogu čuti saveti da dete ne treba nositi, da ga ne treba previše maziti, uzimati u ruke čim zaplače i slično. Nositi dete ili umiriti ga kad zaplače znači pokazati mu ljubav. Psiholozi vam sa sigurnošću mogu reći da ljubav ne može da razmazi dete. Deci je ljubav potrebna isto koliko i hrana, voda ili vazduh. Pravi problem leži u definisanju ljubavi.
Roditelji ili rođaci često greše misleći da pokazuju ljubav prema detetu, pružajući mu sve što zatraži. Davanjem materijalnih stvari se ne pokazuje ljubav prema deci, na taj način se izaziva zavisno ponašanje i kod deteta se razvija želja da stalno bude zadovoljeno sa spoljne, umesto sa unutrašnje strane kroz brigu, igru i kreativnost.
Za vaspitanje deteta koje bi trebalo imati dobre manire i pristojno se ponašati trebate znati reći NE. Popuštanje na svaki dečiji zahtev ne znači ljubav, naročito ako podrazumeva poricanje sopstvenih potreba. Na taj način se dete uči da zanemaruje potrebe i osećanja drugih i postaje sebično. Veoma je važno da roditelji budu jasni o tome šta je dozvoljeno, a šta nije. Takođe je važno da se drže sopstvenih pravila i da u tome budu dosledni. Veliku grešku čine roditelji koji se sažale nad detetom jer ono želi nešto bez čega može, pa popuste i prekrše sopstvena pravila. Kada se to jednom dogodi dete će istu tehniku koristiti svaki naredni put kada bude htelo da nešto dobije ili postigne. Naravno da nijedan roditelj ne voli kada mu je dete uzrujano i plače, ali razočaranja su u životu neizbežna. Tako će dete s malim razočaranjima naučiti da mora kontrolisati svoja osećanja i ponašanje te da ne može svaki put dobiti šta želi. To će detetu dobro doći u bilo kojoj situaciji prilikom odrastanja i kasnije u životu.
Veliki problem modernog društva je taj što deca mere sopstvene vrednosti kroz odobravanje drugih – kako izgledaju, koliko imaju igračaka, koliko im je skupa odeća. Ako roditelji ne pokažu deci da ih vrednuju zbog njihovih unutrašnjih osobina pre nego zbog spoljašnjeg izgleda i uspeha deca će se lako okrenuti spoljašnjem izgledu kao merilu sopstvene vrednosti. Ako razmazimo decu na materijalnom nivou ona će od drugih tražiti procenu svoje vrednosti.
Ljubav pokazana kroz razumevanje, saosećanje i brigu pokazuje detetu da je ono voljeno zbog toga kakvo jeste. Roditelji svojoj deci pokazuju ljubav kada provode vreme sa njima, kada su tu za njih, prisutni i kada ih stvarno slušaju. Ništa materijalno ne može zameniti roditeljsku ljubav.
