Roditelji se obično pitaju kada je pravo vreme da dete nauče lepom ponašanju. Pravo vreme je kada dete napuni tri godine, tada već može uveliko početi da se uči lepom ponašanju. Maniri će detetu otvoriti mnoga vrata, učiniti ga poželjnijim u društvu, a uticaće i na utisak koji odrasli imaju o njemu što mu može olakšati put kroz prve stepenice obrazovanja. Jedan od osnovnih zadataka na samom početku jeste da roditelji dobro razmisle i da tačno definišu ciljeve koje vaspitanjem žele da postignu. Važno je da postave pravila koja moraju da se shvataju ozbiljno. Roditelji nikako ne bi trebalo da pred decom raspravljaju o spornim pitanjima, već u četiri oka. Takođe, važno je da roditelji budu saglasni u svemu što se tiče vaspitanja, jer to uliva sigurnost i deci i samim roditeljima. Pedagozi smatraju da je najbolji način za vaspitavanje deteta pružanje pozitivnog primera. Lepi maniri su stvar navike, a deca imitiraju svoje roditelje.
Pre svega, dete treba naučiti da izgovara “lepe reči”: dobar dan, hvala i izvolite. Jednostavne stvari, kao što su „molim” ili „hvala”, prijateljski pozdrav i tačnost spadaju u najvažnija svakodnevna pravila učtivosti. Pošto deca uče na primeru svojih roditelja, potrebno je pokazati im kako treba da se ponašaju. Stidljivu decu je potrebno ohrabrivati da prihvate pruženu ruku i da se ne ustežu da se predstave. Dete, međutim, ne treba ni na šta prisiljavati, već mu objasniti šta je pravilno ponašanje i koje su njegove prednosti. Hvala, molim, izvolite: Ako ove reči kod roditelja predstavljaju nešto što se podrazumeva, deca će ih automatski takođe naučiti.
Komunikacija predstavlja osnovu svakog zajedničkog života. Što češće treba objašnjavati deci zbog čega je neko pravilo važno i zbog čega u nekoj situaciji se postupa na određen način. Roditelji ne smeju gubiti volju i strpljenje, jer neke stvari deci moraju često da ponavljaju dok ih ne nauče. Ako deca dobijaju kritike, uvek se to mora odnositi na njihovo ponašanje, a ne ličnost. Ako je moguće, ne treba ih opominjati pred drugima i ponižavati. Međutim, kultura ponašanja nije nešto sa čim se čovek rađa. Kao i za mnoge druge stvari u životu, potrebno je vreme i rad kako bi se taj trud jednoga dana pretvorio u manire vredne divljenja.
