Kako nastaje pesma?
Nastaje u onom trenutku
kada pesnik iz sebe
pusti dušu,
strah, čežnju, strast,
da sebe papiru i
isprazni um.
Nastane kada mu je
potrebno oslobođenje.
Od svega nataloženog,
od svih drhtaja,
tajnih, unutrašnjih.
Nastaje kad je potrebna
promena
i pesnik to oseti.
I daruje reči i sebe,
u ime boljeg sutra.
Pesma nastane
zbog pesnika,
a zatim zbog
čitaoca.
Da oslobodi.
I uputi.
Umiri ili razbukti.
Pesnik… se ogoli.
Skine masku,
ljusku, plašt.
Oslobodi se.
Neko to prepozna,
neko ne.
A njemu – je lakše.
Prodiše.
Zbaci teret.
Pesmom on daruje
svetu – sebe.
Sve što mu treba,
on leči; on ulepšava;
on podseća; on sakuplja…
Saborce.
Za bolji život,
za budućnost ispunjenu
dobrotom i ljubavlju.
Pesma je… oruđe.
Božije i naše,
za slobodni svet,
za dobri svet
i za sreću – svačiju.
