Iako univerzalni recept za sreću ne postoji, stručnjaci navode nekoliko načina na koje taj osećaj možete da približite svom detetu i negujete kod njega.
1. Naučite ih da budu zahvalni za ono što imaju
Naučno je dokazano da izražavanje zahvalnosti jača osećaj sreće i podrške kod dece, što je ključno za njihovo dugoročno blagostanje. Kako biste podstakli svog mališana da bude zahvalan, počnite od malih porodičnih rituala za vreme večere. Podelite sa decom na čemu ste sve bili zahvalni tog dana. Razgovori o zahvalnosti mogu da pomognu roditeljima i mališanima da budu više upoznati sa dešavanjima u životu svakog od njih, dok ujedno omogućavaju uspostavljanje jačih i kvalitetnijih porodičnih odnosa. Zahvalnost nam takođe pomaže da cenimo ono što imamo i poštujemo ljude koji su nam pomogli da to i ostvarimo.
U školi nastavnici mogu da predlože učenicima da vode poseban dnevnik u koji će beležiti stvari zbog kojih su zahvalni ili da naprave „zastavice zahvalnosti“ – male komade tkanine na kojima će napisati razloge svoje zahvalnosti, a potom ih okačiti u školskom dvorištu. Tako će deca moći uvek da se prisete i pokažu svojim prijateljima zbog čega su zahvalna, svaki put kada izađu napolje da se igraju.
2. Pomozite im da se hrabro suoče sa izazovima
Zahvalnost i ostale osobine kao što su dobronamernost, saosećanje i ljubaznost, kroz praktikovanje i uz mnogo strpljenja možete da usadite svojoj deci, što je važno imajući u vidu da sve one vode do veće sreće, ispunjenosti i socioemocionalnog blagostanja.
Ipak, to ne znači da će mališani uvek biti srećni i radosni, jer život donosi i brojne izazove. Zato je ključ u tome da im pomognete da razviju samopouzdanje, da nauče da upravljaju svakodnevnim stresom, da se hvataju u koštac sa preprekama i uspevaju u životu. To je sastavni i važan deo toga kako da održavaju svoju svakodnevnu sreću. Praktivanje pokazivanja zahvalnosti i ljubaznosti prema drugima tokom dobrih dana omogućava im da napune baterije i dobiju snagu da se izbore sa poteškoćama kada stvari ne idu po planu.
3. Naučite decu da misle pozitivno
U školi nastavnici mogu da pomognu svojim učenicima da pronađu lek za negativne misli, koje su veliki izvor stresa podjednako za decu i odrasle. Deca dobijaju mnoštvo negativnih poruka i zato im je potreban način da se tome suprotstave kako ne bi ostali zarobljeni u začaranom krugu očajavanja i bespomoćnosti. Preoblikovanje ili korigovanje pomešanih misli predstavlja jednu od metoda da se negativno razmišljanje pretvori u realistično.
Neka svako dete u učionici dobije list papira koji je podeljen na dva dela. Sa jedne strane deca zapisuju jednu ili više svojih negativnih misli, one koje im se najčešće vrzmaju po glavi, poput „Matematika mi loše ide“ ili „Niko me ne voli“. Sa druge strane deca zapisuju svoja pozitivna razmišljanja: „Mislim da je matematika teška, ali znam da je u redu ako neki zadatak ne uradim kako treba, jer tek učim to gradivo“ ili „Samo zbog toga što se jedna osoba loše ophodila prema meni ne znači da me niko ne voli“.
Nastavnik zatim može da zatraži od učenika da tokom narednog dana ili nedelje obrate pažnju kada im pozitivne poruke prolaze kroz misli i podstaknu ih da se na njih fokusiraju kada se jave one negativne. Na taj način reprogramiramo mozak da razmišlja više o pozitivnim stvarima, što pomaže deci da ne klonu duhom kada situacija postane teška.
4. Podstaknite mališane da budu saosećajni
Pitajte decu da potraže nekoga – osobu, životinju ili čak „planetu Zemlju“ – kome je teško. To može da bude neko koga poznaju ili koga vide prvi put. Neka zatim razmisle o tome šta mogu da urade kako bi se stvari promenile nabolje. Važno je da postaknete mališane da preduzmu male korake i da od njih ne očekujete da do kraja reše problem, npr. da napišu čestitku za brzo ozdravljenje bolesnom rođaku, kratko porazgovaraju telefonom sa drugarom koji je pao i povredio koleno u školskom dvorištu, pomaze kucu koja je celog dana bila sama kod kuće, ili zaliju žedne biljke u bašti. Svaki put kada uradimo nešto nesebično i dobro za druge naš mozak proizvodi seratonin, hormon koji umanjuje tenziju i podiže raspoloženje. Osim toga, ohrabrivanje dece da obrate pažnju na druge koji prolaze kroz teške trenutke i preduzmu pozitivne korake kako bi to popravili pomaže im da ostanu u harmoniji sa svetom koji ih okružuje i lepo se osećaju.
Jačanje sposobnosti da saosećamo sa drugima i da sa njima budemo više povezani, izgradimo svoju psihološku otpornost za suočavanje sa teškim situacijama i pronađemo inspiraciju da ovaj svet učinimo lepšim i boljim donosi život ispunjen srećom i radošću za sve nas.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
