Kada sam pretraživala ovu temu na Guglu, naišla sam na aktuelnu debatu među roditeljima. Roditelji su oštro podeljeni u dve grupe: jednu koja smatra da deca treba da pomažu u kućnim poslovima, navodeći mnogo razloga zašto je to neophodno, i drugu, protiv kućnih poslova, koja se zalaže za to da „deca ostanu deca“. Na trenutak sam zastala da preispitam sopstveni stav. Dolazim iz porodice koja pripada prvoj grupi i na taj način sam i ja podigla svoju ćerku, ali nikad nije na odmet razmotriti drugačiju perspektivu.
Dopada mi se zamisao o bezbrižnom detinjstvu, u kom su deca oslobođena kućnih poslova. Međutim, imala sam priliku da vidim ishode takvog odgajanja, koje se često smatra „razmaženim“. S druge strane, neki roditelji zloupotrebljavaju kućne poslove i opterećuju decu neprikladnim zadacima, ne ostavljajući dovoljno vremena za dečiju igru. Takođe sam svesna da bez obzira na to koliko sam nekad mrzela pojedine poslove, ipak sam stekla zaista korisne veštine, koje inače ne bih. Deca počinju da ispoljavaju spremnost da pomažu svojim roditeljima negde oko druge godine. U stvari, to je znak zdravog psihološkog razvoja. Postoji evolutivni razlog za to – kao vrsta, razvili smo se upravo zato što smo naučili da pomažemo jedni drugima, da podržavamo jedni druge, da delimo poslove. Ipak, podjednako važno za zdrav razvoj dece jeste da se slobodno igraju – tako se uče samokontroli, razvijaju kreativnost i usavršavaju veštine rešavanja problema.
Kao zagovarač „zlatne sredine“, pitala sam se da li postoji način za kombinovanje ove dve filozofije. Sinulo mi je da odgovor leži u tome KAKO pristupamo kućnim poslovima.
1. KAKO birati kućne poslove za svoje dete?
- Kućni poslovi treba da odgovaraju uzrastu. Ne smemo dopustiti petogodišnjem detetu da pegla odeću, ali na primer može da pomogne da u pranju povrća.
- Kućni poslovi ne bi trebalo da oduzimaju mnogo vremena, moramo se postarati da ostane dovoljno vremena za igru, druženje, školu, sportske aktivnosti…
- Dajte deci reč pri odabiru. Ponudite im dve, tri stvari: bacanje smeća, vođenje psa u šetnju i brisanje prašine – i pustite ih da odluče šta žele. Malo slobode izbora znači mnogo.
- Uzmite u obzir afinitete deteta. Deca koja vole fizičku aktivnost mogu obavljati poslove van kuće, a deca koja su naklonjena umetnosti mogu da uređuju kuću.
2.KAKO delegirati kućne poslove?
Sećam se knjige Stivena Kavija „Sedam navika uspešnih ljudi“ i 5 koraka delegiranja. Njegov set pravila koristi se za izvršno delegiranje, ali ih je on primenio i na svojoj deci. Uzmimo pravila o pranju sudova kao primer.
- Ishodi: Sudovi treba da budu čisti, isprani, osušeni i odloženi na sudoperu.
- Smernica: Upotreba tople vode pomaže pri uklanjanju masti, koristiti krpu za sušenje, itd.
- Sredstva: Topla voda, sunđer, deterdžent, itd.
- Rok za izvršenje: Završiti pre polaska u krevet.
- Posledice: U slučaju da se ne uradi – neće biti čistih sudova za doručak, moraće da se operu ujutru. Ukoliko se uradi dobro – ujutru svi mogu da se opuste.
Da rezimiramo, treba jasno da iznesemo očekivanja, damo smernice i sredstva i postaramo se da naglasimo posledice. Posledice nisu kazna, već prirodan ishod urađenog ili neurađenog posla.
Kućni poslovi treba da se prilagode uzrastu deteta i ne bi trebalo da oduzimaju puno vremena.
3. KAKO predstaviti deci kućne poslove?
Sopstveni stav prema kućnim poslovima prenosimo i na percepciju svoje dece. Ako se žalimo, mrzimo kućne poslove, odlažemo ih – isto tako će i naša deca postupiti. Naposletku, deca uče po modelu.
- Pokušajte da poslove učinite zabavnim kad god je to moguće: plešite dok brišete prašinu, pevajte dok kuvate, organizujte igru ili takmičenje u slaganju garderobe.
- Kućni poslovi se mogu posmatrati kao zajednička aktivnost cele porodice, način da nešto uradite zajedno, poput kuvanja. Moja ćerka često traži od mene da pravimo ručak zajedno, uživa u energiji i vremenu koje provodimo zajedno u kuhinji.
- Budite fleksibilni. Nema potrebe praviti od kućnih poslova striktan, vojnički režim. Dogovorite se za vreme, menjajte poslove, razgovarajte i planirajte zajedno.
4. KAKO nagraditi kad su zadaci završeni?
Ovo je tema još jedne velike diskusije u roditeljskim krugovima. Mnogi veruju da plaćanjem kućnih poslova učimo decu vrednosti novca i podstičemo ih da istraju u poslovima. Moje viđenje je u skladu sa mojim stavom da su kućni poslovi zajednička odgovornost porodice i da nema potrebe za nadoknadom. Umesto nagrade, radije ostajem pri prirodnim posledicama: više slobodnog vremena, uživanje u divnom domu, ukusnom obroku… Međutim, svaka porodica treba da odluči za sebe kako će se organizovati.
5. KAKO svesti probleme sa kućnim poslovima na minimum?
„Pobogu! Soba ti je opet u neredu!“
„Moja je soba, šta te briga?!“
Iskusila sam ovaj duel sa svojom ćerkom više puta nego što želim da priznam. Bila sam tako tvrdoglava da joj nametnem svoje standarde čiste i uredne sobe, bez obzira na to koliko je ona insistirala na tome da ima pravo na svoj prostor i svoj pogled na čistoću. Na kraju, napravile smo kompromis: Svoju sobu može da održava kako želi, sve dok se drži mojih pravila u svim ostalim prostorijama u stanu. I to savršeno funkcioniše.
Naravoučenije: U redu je praviti kompromise. Birajte svoje bitke.
To što deca doprinose domaćinstvu ne znači nužno da im je sloboda ograničena niti slobodno vreme oduzeto. Ako se postave kako treba, kućni poslovi mogu biti edukativni, korisni, i istovremeno zabavni. Takođe mogu da ojačaju porodičnu vezu, dok istovremeno razvijaju dečje veštine i sposobnosti. Osvrćući se na sva gore navedena pitanja, možemo se postarati da obezbedimo prave smernice i organizaciju, a da ipak dozvolimo deci da ostanu deca.
Autor: Jelena Fu
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
