spot_img

Kadrovi hrvatskih autora: #2, ili A bem ti seme, opet utorak…!

Udruga „Hrvatski autorski strip“ ima štošta da ponudi, ali moram da vas upozorim – ako ne znate u šta se upuštate, očekuju vas iznenađenja. Primera radi, ja sam bio iznenađen na više nivoa dok sam čitao zbirku „Cvijeće na šankuTihomira Matijevića, i to iz više razloga.

Pre svega, nisam znao da je u pitanju kompendijum stripova koji imaju samo jednu tablu (sa par značajnih izuzetaka). To je ujedno i dobra i loša strana jednog ovakvog dela. Pre svega, lakše je pročitati, ostaviti i nastaviti ovakvo delo jer je segmentirano na jednostavan način – „Ovaj si poslednji čitao. Samo okreni stranu i već kreće sledeći.“. Ali loša strana je ta da ovakvi stripovi, iako naizgled lagani za čitanje, mogu da budu vrlo naporni. Naposletku, prebacujete se iz jedne priče u drugu munjevitom brzinom, što zahteva dodatni proces razmišljanja o pročitanom, trud koji je veći nego što se to čini.

Izvor: Hrvatski autorski strip
Autor: Tihomir Matijević

Odmah da se razumemo – to ne znači da je strip koji se pokriva loš. Naprotiv, ideje koje Matijević plasira su jako interesantne, o čemu ćemo nadugačko (a kako bi drugačije? Znaju moji čitaoci kroz koju torturu ih kao tortu turim, mig, mig) u pasusima koji slede. Ovo je tek indikator potencijalnim čitaocima – nikada ne očekujte da vam forma kratkog stripa bude sinonim za „ahaaaa, pa lako ćemo, ovo je laganica!“. Nemo’ si Milisav, čitaoče; posveti pažnje Matijeviću – vratiće ti se desetostruko.

Evo, sve ide, pa nekako stane…

A kad već merimo nečiji struk u desetinama, mogli bi da se bacimo onako Rendi Sevidževski na „Cvijeće na šanku“. U ovom izdanju, Matijević nam predstavlja 55 (i slovima: pedeset i pet) stripova od kojih njih čak 53 (i slovima: pedeset i tri) sadrže samo jednu tablu. Preostala dva se prostiru na po tri table pojedinačno.

Svi ovi stripovi su podeljeni na nekoliko tematskih celina, koje vezuje otprilike uvek jedna glavna tema. Prva celina nosi podnaslov „Passive Resistance“ i uglavnom se bavi učmalosti u (skoro pa) rodnom mu Osijeku i koliko ga svakodnevnica tišti. Nekad su te priče lagane i pomalo ironične, poput autorovog razgovora sa sestrom Barbarom u „Brodu“ ili njegovom naprasnom konvertovanju u Србенду™©® , a nekad su i prilično depresivne, poput priče o njegovom prekinutom prijateljstvu sa par osiječkih Srba koji su, nažalost, morali da prebegnu preko grane tokom rata, ili o njegovom odbijanju da kupi šibice od jedne male beskućnice.

Izvor: Hrvatski autorski strip
Autor: Tihomir Matijević

Depresivni deo se više nazire u sledećoj tematskoj celini, s podnaslovom „Mrtva straža“. Ovde Matijević kritikuje rat, kroz koji je i sam prošao, i to radi na njemu svojstven način – sa dozom cinizma, (samo)kritike i tihog besa. Najbolnije priče su ipak one koje su najličnije, poput bake izvesnog Denisa koja je bila fascinirana „geopardima“. Matijević je možda najbolji komentator rata kojeg prostonarodna raja može da sluša – o svemu govori trezveno, direkt sa terena, bez glamurizovanja, valorizacije, ekscesa ili nacionalnog veličanja. Za njega je rat kancer, i kao takvog ga ilustruje od prve do poslednje table.

Joj, ubi me odma’!

„I want to die like…“ je treća celina ove zbirke, i u njoj, na ovaj ili onaj način, Matijević govori o smrti. Dakako mu je ova tema najčešće u mislima, s obzirom na to koliko se nalazi i u drugim celinama ovog kompendijuma. Naravno, najčešće se sprda o smrti (prost primer su priče „Nadgrobni spomenik“ i „Zombie Love“), ali pokatkad se tu provuče i ozbiljna, čak teška priča.

I tu treba navesti genijalnost osobe koja je figurirala kao urednik ovog konkretnog izdanja. Ne znam da li je do njih ili je ovo bio sam Matijevićev izbor, ali činjenica da je trotablena priča „Roland Barthesova smrt“ ujedno i završetak prethodne celine, KAO I uvodnik u sledeću, KAO I podnaslov sledeće, KAO I tematski potpuno podjednako validna u obe, apostrofira da je „Cvijeće na šanku“ izvanredno osmišljena zbirka maltene u molekul.

Izvor: Hrvatski autorski strip
Autor: Tihomir Matijević

Ta treća celina, koja nosi taj podnaslov koji nosi, sadrži kratke stripove koji, na ovaj ili onaj način, vezuju „poznate ličnosti“. Zašto navodnici? Pa, zato što se pipate noću.

OK, šalu na stranu, pipate se i danju. Ali navodnici stoje tu jer termin „poznate ličnosti“ se ovde odnosi i na klasične „zvezde“ i na pisce i na umetnike i na javne intelektualce, pa čak i par fiktivnih likova. Drugim rečima, tematski će uvek Matijević ovako ili onako da veze priču o izvesnoj osobi koja je obeležila svetsku istoriju, ostavila traga za buduće generacije. Dakako, čak se i jedan član Matijevićeve porodice tu javlja.

„150 godina slave“ je, sem naslova drugog od dva stripa od po tri table, ujedno i podnaslov segmenta koji govori o pretežno zanatu skulpture i donekle arhitekture (od svih stripova ovde, samo „Šajzika“ donekle odudara tematski). Matijević je naposletku doktorirao na umetnosti, konkretno odsek vajarstva – zna čovek o čemu priča. Upravo zato ćete ovde naći neke od najinteresantnijih storija poput „Zmaj od stakla“ i „Moje tijelo i ja“. I rekao bih da je ovo najličnija celina u ovoj kolekciji, ali slagao bih vas.

Izvor: Hrvatski autorski strip
Autor: Tihomir Matijević

Tu čast, naime, ima celina „Gdje su nestali Avari“. Ona sakuplja stripove koji se bave Matijevićevom porodicom. Bilo da je u pitanju njegova supruga, dvoje dece, baka ili (nepostojeći) ljubimac, Matijević ovde daje anegdote iz ličnog života, i premda nisu baš najsrećnije, ovde se, nekako ispod površine, ipak nazire optimizam. Naravno, nije glasnogovornički nastrojen, ali ima ga.

„Malo more“ je poslednja celina, i ona je najrazvodnjenija na neki način (igra reči i te kako namerna). Ovo je autorovo „što na umu, to na drumu“, „um izvesti, to na cesti“, „mozak luta, to sred puta“, „tikva strada – pravac džada“, itd. Opet, ovde imamo varijacije na silne emocije, od bola do paranoje, od humora do introspektivnih tišina. Sve je to, nekako kao kec na desetku, utnuto u sam kraj ove kolekcije.

I šta ćemo sad?

„Cvijeće na šanku“ nije strip za svakoga. To sam već rekao negde na početku ovog spiel-a. I ako biste me pitali da li bih vam preporučio Matijevićev rad, rekao bih „Eh…možda?“ Dakako da je u pitanju kvalitetna tvorevina, prepuna stripova koji su dovoljno pitki da srastu sa vama, ali opet stoje sa dovoljno distance da vas navedu na malo truda. Svejedno, pročitajte šta to Matijević ima da ponudi. U krajnjem slučaju, možete da ga častite pivom u „Brodu“ kraj mirne Drave. Cenim da se neće buniti.

Ivan Veljković
Ivan Veljković
Misli o stripu, pokatkad i filmu, bačene na digitalni papir i puštene u etar.