Zbog čega deca lažu mamu i tatu? I kako bi trebalo roditelji na to da reaguju? Kada vas dete slaže, njegova neiskrenost vas ili nasmeje ili uznemiri i zabrine.
Laganje iz straha od kazne ili izmišljanje priča kako bi bili interesantniji je nešto čemu, po potrebi, pribegavaju čak i deca ranog uzrasta. Većina roditelja pamti kako se njihov mališan borio sa vanzemaljcima, „skoknuo“ do nedođije dok je bio u vrtiću ili pokušao da za čašu koju je slomio okrivi zlatnu ribicu iz akvarijuma. Možda vam duhovito deluje YouTube video-klip sa mališanom koji, gledajući roditelja pravo u oči, izjavi da sigurno nije uzimao slatkiše iz kuhinje, iako ga očigledno odaju tragovi čokolade oko usana. Ipak, neke dečje laži ne smatramo tako bezazlenim, već počinjemo da preispitujemo i kritikujemo svoje tehnike i veštine roditeljstva. U zavisnosti od prirode laži i njene učestalosti, mame i tate se ponekad pitaju koliko zaista mogu da veruju svom detetu. Bez obzira na to koji je vaš scenario, ne brinite. Važno je da znate zašto dete govori neistinu i kako na to da reagujete, kako biste bili mirni i ujedno podržali razvoj svog mališana na najbolji mogući način.
Zbog čega dolazi do laganja
Kako bi slagalo, dete mora da bude potpuno svesno toga da ono što govori nije istina i da je to što radi pogrešno. Taj nivo svesti retko se viđa dok dece pre uzrasta od 3-4 godine. Lаgаnje u svojoj suštini zаhtevа nаprednije kognitivne tehnike – dete prvo treba da spoznа istinu, zatim dа osmisli i rаzume drugu reаlnost, pa tek ondа dа tu reаlnost uspešno ponudi svom sаgovorniku. U tom smislu, možete da budete sigurni da vaš dvogodišnjak ne laže već da je njegova neistina samo proizvod bujne mašte, pomešane sa elementima stvarnosti. Zašto deca u starijem uzrastu pribegavaju laganju? Da li bi trebalo da vas brine to da će vaše dete vremenom usvojiti laganje kao model ponašanja i naučiti da manipuliše ljudima kako bi dobilo ono što želi?
Mališani lažu iz različitih razloga, u zavisnosti od trenutne situacije, motiva ili raspoloženja. Ipak, osim što je potrebno da budete svesni glavnih razloga zbog kojih bi vas dete možda slagalo, u zavisnosti od obima njegovih laži, možda ćete morati i da se pozabavite dubljim emocionalnim, psihološkim i fizičkim problemima koji pogađaju mališana, primoravajući ga tako da se služi neistinom. Sledi nekoliko razloga koji mogu da objasne zašto deca nisu uvek iskrena:
- Iz straha – kada se deca plaše posledica svojih postupaka, ona često slažu kako bi to zataškala i tako izbegla kaznu. Zato je poželjno da utvrdite da li su vaša pravila previše stroga ili rigorozna.
- Kako bi nekog drugog zaštitila.
- Kako bi njihove priče zvučale lepše i dinamičnije, ili kako bi se drugima prikazala u boljem svetlu.
- Kako bi izbegla neki zadatak ili obavezu, npr. „Već sam oprao zube“.
- Iz želje da pridobiju vašu pažnju ili da vas impresioniraju.
- Da otkriju reakciju osobe koju su slagala.
- Laž greškom / refleksnom reakcijom – npr. brzo kažu „Nisam ja!“ kada ih pitate ko je razbio vazu.
Kakva bi trebalo da bude reakcija roditelja?
Iako je važno da znaju koji se razlozi kriju iza laži mališana, roditelji takođe treba da imaju u vidu da je laganje u ranom detinjstvu potpuno normalna pojava. Zapravo, laganje predstavlja bitan deo dečjeg razvoja, jer im omogućava da steknu nezavisnost, emocionalnu kontrolu i sposobnost da procene i posmatraju stvari iz drugačije perspektive. Iako ne želimo da nas deca lažu (kao ni bilo koga drugog), u izvesnoj meri moramo da im dozvolimo da ovladaju ovim vitalnim životnim veštinama.
Ipak, određen stepen intervencije sa vaše strane treba da odigra ulogu kako dete ne bi naučilo da neprestano laže i tako dobije ono što želi kako odrasta – manipulativne laži kod tinejdžera i odraslih mogu da izazovu mnogo teže i ozbiljnije posledice. Postoje brojni saveti koji mogu da vam ukažu na to kako najbolje da odreagujete na laži dece različitih uzrasta. Ipak, najvažnije je da kao roditelj ne kažnjavate mališana (posebno u ranom uzrastu) zbog laganja, jer strah od kazne samo stimuliše još više laži. Umesto toga ostanite smireni, pozitivni i počnite sa detetom da razgovarate o temama kao što su iskrenost i poverenje. Takođe, korisno je da mališanu pomognete da izbegne situacije u kojima misli da treba da laže. Na primer, ako je dete prosulo mleko po stolu, a vi ga pitate da li je ono to uradilo, možda će biti u iskušenju da vas slaže. Predupredite takvu situaciju rečima: „Vidim da se desila nezgoda sa mlekom. Hajde da to počistimo“. Zajedno čitajte knjige i priče koje ističu zašto je važno biti iskren. „Dečak koji je vikao vuk“ ili čuveni „Pinokio“ Karla Kolodija ilustruju negativne posledice laganja, kao što je gubitak poverenja. Takođe, kada vam dete prizna da je uradilo nešto loše ili nevaljalo, pokažite da cenite njegovu iskrenost („Mnogo mi je drago što si mi rekla istinu“ ili „Volim što si iskren“). Tako ćete mališanu preneti poruku da se nećete naljutiti kada sledeći put prizna svoju grešku. Osim toga, važno je da vi i druge odrasle osobe iz okruženja detetu date dobar primer – ne možete od njega da očekujete da bude iskreno ako se vi sami tako ne ponašate i u njegovom prisustvu govorite neistinu prijateljima, komšijama ili članovima porodice. Iako svi znamo da je lagati loše, potrebno je vreme i strpljenje kako biste svog mališana tome naučili. Sa druge strane, nemojte ni previše ograničavati njegovu maštu. Deca vole da izmišljaju stvari i začine svoje priče preteranim detaljima. Igra uloga, pretvaranje i maštanje važni su za dečji razvoj i zato je dobro da roditelji podstaknu takve aktivnosti. Zato izmišljene priče ne treba tretirati kao laži, naročito ako se radi o deci mlađoj od četiri godine. Kreativan um kod najmlađih svakako je poželjan.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
