Stručna definicija disgrafije glasi da je disgrafija nesposobnost deteta da savlada veštinu pisanja (prema pravopisu određenog jezika), ona se primećuje u mnogobrojnim, trajnim i tipičnim greškama i one su stalne bez obzira na koeficijent inteligencije, govorni razvoj, očuvan sluh i redovno školovanje deteta.
Određeni statistički podaci govore da su poremećaji pisanja kod učenika osnovne škole, češći nego poremećaji u čitanju.
Sama disgrafija ima složenu psiho-neurološku osnovu i ne bi je trebalo shvatati olako, kao nešto što dete može samo da prevaziđe. Na sam razvoj i nastanak disgrafije ulogu ima i sam govorno-jezički razvoj i može da ima različite oblike. Ne postoji jedinstven uzrok nastanka disgrafije, već je to uticaj razlitih činilaca. Za razliku od disgrafije – agrafija je potpuna nesposobnost pisanja koje je propraćeno ozbiljnim specifičnim teškoćama u učenju početnog pisanja (učenju slova).
Koje su najčešće greške u pisanju kod disgrafije?
Greške koje se javljaju jesu specifične, ali mogu na prvi pogled delovati uobičajno, ono što ih razlikuje od greška koje se naprave zbog brzine pisanja i slično jeste to što su one konstante, iste greške se dešavaju stalno i uvek na istom mestu.
Na primer:
Greške na nivou slova i sloga mogu biti u smislu izostavljanja (“ps” umesto “pas”), premeštanja (“kesk” umesto “keks”), dodavanje (“svetklo” umesto “svetlo”), zamena slova prilikom pisanja reči čiji se glasovi slično izgovaraju (“magazim” umesto “magazin”).
Greške na nivou reči podrazumeva rastavljeno pisanje delova iste reči ili sastavljeno pisanje nekoliko reči u nizu. Često se dešavaju kod dece koja imaju problema u govorno-jezičkom razvoju ili intelektulanu ometenost.
Greške na nivou rečenice se odnose na greške u povezivanju reči u rečenici, kao i neispravna intepunkcija (npr. “Sunce sija kada reka je veoma lepa.”).
Da li vaše dete ima problem sa pisanjem?
(navedana pitanja su orijentacionog karaktera, ne služe za dijagnostikovanje, već kao smernice na šta da obratite pažnju ukoliko sumnjate da vaše dete ima problem sa pisanjem i namenjen je za decu osnovnoškolskog uzrasta)
Da li dete drži olovku pravilno?
Da li dete može da prepozna i imenuje sva slova azbuke/abecede na vizuelnom modelu?
Da li dete zna da napiše/prepiše sva slova azbuke/abecede tako da slova budu prepoznatiljiva?
Da li dete razume svrhu linija u svesci i da li može da piše na piše tako da uglavnom ne prelazi liniju?
Da li dete može da opiše gde se slovo nalazi na liniji (npr. Koje slovo se piše veliko i zauzima celu liniju, koje slovo “pada” ispod linije”, koja slova su mala i zauzimaju razmak između linija do sredine) ?
Da li dete može da kaže gde je početak, a gde je kraj reči i koje je slovo na početku, a koje je na kraju reči?
Da li dete može da razloži reč na slogove, tj. glasove (da ih speluje)?
Da li dete reči izgovara pravilno?
Da li dete razlikuje sve glasove i može da ih ponovi tačno?
Kako možete kod kuće da radite na stimulaciji razvoja veštine pisanja?
(ukoliko mislite da dete ima disgrafiju pre svega savetujem da kontaktirate defektologa ili logopeda radi procene)
Na stimulaciji razvoja veštine pisanja kod kuće možete raditi kroz stimulaciju razvoja fine motorike, ali i grafomotoričkih sposobnosti.
Probajte da motivišete detete da se zainteresuje za neku aktivnost poput crtanja, slikanja, ali i presipanja, seckanja, manipulacije sa sitnim predmetima. Obratite pažnju da li dete prilikom sedenja ima pravilno držanje tela i namestite radni sto i stolicu tako da je detetu udobno, a kičma prava.
Krenite od spajanja slova i predmeta koji počinje na dato slovo, zatim na pisanje slova uz slike reči na zadato slovo. Idite postupno od jednostavnih ka složenim rečima. Probajte sa pisanjem slova i linija u pesku pomoću četkice, štapića, ali i prstiju. Sve aktivnosti gledajte da budu takve da detetu budu prijatne, jer ukoliko je dete pod stresom dok izvodi aktivnost veća je verovatnoća da stimulativni cilj neće biti postignut.
Izvor: Pitajtedefrktologa
