Na nedavno završenim osamnaestim Pozorišnim susretima učenika gimnazija Srbije tročlani žiri je, nakon 7 dana i odgledanih 15 predstava, imao težak zadatak, da između velikog broja mladih talenata odluči ko će dobiti nagradu.
Nakon višesatnog većanja žiri, koji su činili gospođica Marija Mitrović, član ansambla Pozorišta mladih u Novom Sadu , gospodin Nenad Vulević, glumac Knjaževsko-srpskog teatra i gospodin Miodrag Pejković, glumac Knjaževsko-srpskog teatra, doneli su odluku da se prva nagrada dodeli predstavi “ Virus“ , Prve kragujevačke gimnazije.
Imali smo čast da razgovaramo sa mladom režiserkom, glavnim “ krivcem“ ove predstave-Jovanom Jovanović.
Jovana studira srpski jezik i književnost, a pozorištem se bavi od srednje škole, u raznim oblicima.
Prva uloga joj je bila uloga žene od osamdeset četiri godine, za koju i dalje nije svesna kako je uspela da je izvede – ta uloga joj je bila pokazatelj pozorišne magije.
Režijom se bavi nekoliko godina unazad i shvatila je da joj uloga sa druge strane pozornice više leži.
Sa dramskom sekcijom Prve kragujevačke gimnazije odigrala je mnogo predstava, prošla kroz scenu, provela druge kroz istu, osvajala nagrade čije su krajnje uporište bile osobe s kojima se na sceni živelo, odvajala od sveta da bi od njega pravila bolje mesto.
“ Nisam o ovome maštala kad sam bila mala. Nisam ni znala šta je reditelj. Danas bez umetnosti u bilo kom obliku ne bih postojala – tad nisam znala da umetnost postoji.
Pišem, čitam, glumatam, vičem na one na sceni, vičem sa scene i puštam umetnost da stvara umesto i kroz mene“ .
Moja najranija sećanja vezana su za:
Tvrdoglavost. To mi je bila najvidnija osobina u detinjstvu, sudeći po mojim sećanjima i komentarima mojih roditelja.
Kada i ko je prvi primetio da si nadarena za glumu?
Ja sam poprilično kasno počela da se bavim glumom, u drugoj godini srednje škole. Čak i kada sam došla na dramsku sekciju, mislila sam da nisam za to. Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim da pozorište zaista volim i da njime mogu i znam da se bavim na razne načine. A režija i vođenje učenika kroz proces predstave su došli spontano, kada sam krenula na fakultet, pa sam tad shvatila da bez toga ne mogu i ne želim.
Šta si želela da budeš kad porasteš?
Veterinar. Volim životinje i želja da im pomažem je dugo trajala, dok nisam videla veterinara i kako njegov posao zaista izgleda – tad sam počela da odustajem.
Sećaš li se svog prvog javnog nastupa i da li si imala tremu?
Što se mene tiče, javni nastup podrazumeva tremu, a to je kod predstava naročito izraženo, jer na sceni svojim greškama utičemo i na druge, što samo povećava odgovornost. A prvi nastup je bio strašan nekoliko minuta pre početka i nekoliko minuta samog početka. Sve kasnije je umetnost, a ona ne pruža prostor za problem.
Omiljeni film:
Mulan Ruž (Moulin Rouge). U osnovnoj školi sam ga stalno gledala i rešila da, iako postoje bolji filmovi, ovaj bude moj omiljeni i neprevaziđeni.
Sport kojim sam se bavila je:
Večito sam bila loša u sportovima. Lopta mi je bila problem u svim igrama, sem kada smo se igrali između dve vatre – od lopte sam savršeno bežala. Ali se bavim plesom, aktivno ili pasivno, otkad znam za sebe. Ples je povezan sa umetnošću i fizičkom aktivnošću istovremeno, te omogućava višestruko uživanje.
Zauvek ću pamtiti:
Mnogo događaja i ljudi. Ovo je druga godina zaredom kako Gimnazija osvaja Pozorišne susrete učenika gimnazija Srbije i osamnaesta godina dramske sekcije koja ne gubi kvalitet, uprkos brojnim lošim uslovima. Pamtim predstave u kojima sam glumila, predstave čiji sam deo bila i sa druge strane pozornice, pamtim gomilu umetničkih procesa čiji sam bila deo, bilo to pranje sudova ili pisanje scenarija. I pamtim ljude koji su uvek tu.
Šta je potrebno da bi bila uspešna u onome što voliš da radiš?
Prvenstveno, potrebno je da imaš želju koja je potkrepljena samopouzdanjem. A drugi bitan sastojak jeste da radiš sa ljudima koji se uzdaju u tebe id a imaš ljude koji će ti biti podrška, i kad uspevaš i kad stagniraš.
Kako provodiš svoje slobodno vreme?
Slobodno vreme najčešće nemam. Studiram, imam probe, čitam i spavam kad god se za to ukaže prilika.
Kakvo je tvoje mišljenje o našem portalu?
Vaš portal je nov i tek raste, tako da mislim da uz prave govornike i njihove sagovornike može da postane zanimljivo stecište vrednosti.
Za deset godina sebe vidim kao…
Srećnu, šta god da radim. Život sami kreiramo i on samo od nas zavisi.
