Katarina Petrović je rođena u Kragujevcu 8. maja 2002. godine.
Učenica je petog razreda Osnovne škole „Radoje Domanović“ u Kragujevcu i trećeg razreda Muzičke škole „dr Miloje Milojević“ u Kragujevcu, odsek viola.
Aktivno se bavi odbojkom i plesom. Učesnik je mnogobrojnih likovnih i literarnih konkursa, radionica i takmičenja.
Osvojila je prvo mesto na Okružnom takmičenju iz matematike koje je najviši rang takmičenja u prvom ciklusu obrazovanja.
Aktivna je u gradskoj organizaciji Crvenog krsta u Kragujevcu.
Učesnica je projekta „ Promocija humanih vrednosti“ u okviru kojeg glumi u predstavi „Vuk i tri praseta“ koja je nagrađena dvema prestižnim nagradama na pozorišnim susretima u Beogradu.
Razdragana, snalažljiva, duhovita i vredna.
Prepoznatljiva na osnovu dosadašnjih postignutih rezultatata i angažovanju.
Svoje raspuste provodim:
-S obzirom na to da je sva moja rodbina van Kragujevca, raspuste provodim kod bake i deke u Zaječaru i Nišu. Takođe se podrazumeva i odlazak na more kome se uvek beskrajno radujem. Poslednjih godina u toku zimskog perioda provedem po nekoliko dana na Zlatiboru, koje iskoristim za skijanje i šetnju.
Kada i ko je prvi primetio da si nadarena za muziku?
-Kao i svaka devojcica uvek sam pevušila različite dečije pesmice. Često sam pripremala kratke predstave koje sam izvodila kod kuće. To mogu da potvrde naše komšije i prijatelji, jer su svi bili u obavezi da odgledaju kratak program. Na početku trećeg razreda drug iz odeljenja obavestio nas je o terminima za polaganje prijemnog ispita za Muzičku školu. Ja sam otišla, položila i upisala se. Tamo su svi primetili da imam sluha i evo i dan danas idem u Muzičku školu i sviram violu.
Da li imaš tremu pred neko važno takmičenje?
-Naravno. Čak i veliki takmičari imaju tremu pred takmičenje. To je sasvim normalno. Do sada sam imala prilike više puta da nastupam na različitim priredbama i takmičenjima, ali je nekako trema nestajala posle nekoliko minuta.
Ne volim da jedem:
-Boraniju i grašak. Naravno, kao i svako dete. Mada moja mama uporno insistira, ali se ja još uvek ne dam. Videćemo ko će duže da izdrži.
Najneobičniji poklon koji si dobila jeste:
– To je moja lutka Georgina. Ona nije obična lutka već lutka sa prirodnom kosom koju mi je mama donela iz Nemačke. I danas uživam češljajući je i praveći joj različite frizure. Nekoliko puta sam poželela da je ošišam ili da joj „skratim krajeve”, ali se još uvek nisam usudila.
Osoba kojoj se divim:
– To je moja sestra Kristina. Ja bih volela da budem uspešna kao ona. Naime, Kristina je bila odličan učenik u gimnaziji, dobitnik je nekoliko nagrada na takmičenjima, govori engleski, francuski i nemački jezik, bavi se sportom i plesom. Trenutno studira u Beču. Ona mi je uzor u svakom pogledu. Pored nje sam shvatila da je jako važno biti uporan i vredan. Sada mi jako nedostaje, jer je ne viđam često.
Omiljeni film:
– Prvo je to bio film ,,Zona Zamfirova“, koji se u našoj kući gledao nekoliko puta u toku dana na moje insistiranje. Potom serija ,,Ranjeni orao“. U poslednje vreme uživam gledajući film ,,Lajanje na zvezde“, zato što se u tom filmu opisuje jedna složna družina iz odeljenja.
Baviš li se nekim sportom?
-Da. Treniram odbojku već četiri godine. Od prošle jeseni sam počela da treniram i ples u plesnom klubu ,,Kazina“. Moj tata insistira da započnem sa plivanjem, ali ja smatram da bi to bio preveliki napor za mene. Rekreativno volim da plivam, ali aktivno bavljenje plivanjem za mene bi bilo jako naporno.
Prvu peticu dobila sam iz:
– Matematike. I sigurno je to bio dobar motiv da kasnije postignem odlične rezultate na takmičenjima.
Moj prvi veliki uspeh:
– U drugom razredu moj likovni rad objavlje u listu ,,Školarac“. Potom je na konkursu Crvenog krsta 2012. godine moj likovni rad poslat na republičko takmičenje. Nakon toga su prošle godine usledila takmičenja iz matematike na kojima sam ostvarila značajne rezultate.
Ko ti je najviše čitao bajke i koju bajku najviše voliš?
-Moja baka je puno vremena provodila kod nas kada sam bila mala. Ona mi je često čitala bajke i priče za decu. Jedna od najinteresantnijih priča koju pamtim je priča iz časopisa ,,Zeka“ pod nazivom ,,Hoću baku neći žvaku“. U ovoj priči opisano je kako vaspitačica u vrtiću pokušava da umiri uplakanog dečaka. Pored priča i bajki omiljena knjiga mi je bila ,,Riznica“ Jovana Jovanovića Zmaja. I danas recitujem neke od pesama, poput ,,Kucine kuće“ i „Pačije škole“.
Nasmeje me:
– Neka šala ili neki dobar vic.
Mesto na koje bih volela da odem:
– Pošto sam veliki fan grupe ,,One direction“, trenutno bih volela da posetim London ili neki drugi evropski grad i odgledam njihov koncert.
Šta je potrebno da bi bila uspešna u onome što voliš da radiš?
-Potrebni su, pre svega, trud, rad i naravno, sreća. Iako sam mala mogu da kažem da su svi rezultati, koje sam do sada postigla, proistekli iz uloženog vremena i truda. Ne mogu da kažem da mi je bilo šta bilo naporno, u nekim aktivnostima sam stvarno uživala.
Ko ti je najveća podrška u životu?
-To su sigurno moji roditelji i moj brat. I kada mi je ponekad jako teško da se organizujem zbog mnogobrojnih obaveza, oni su tu da mi pomognu. Samo se još uvek niko od njih ne odaziva u pomoć kada moram da sređujem svoju sobu.
Kako provodiš svoje slobodno vreme?
-Kao i svi moji vršnjaci volim da crtam, slušam muziku i da se igram u dvorištu. U poslednje vreme puno vremena posvećujem premeštanjem postera u svojoj sobi.
Kakvo je tvoje mišljenje o našem portalu?
-Jako je zanimljiv. U njemu se mogu videti raznovrsne informacije i zanimljivosti. Istakla bih deo u kome su objavljeni radovi učenika.
Kad porastem biću…
– Mislim da sam još uvek mala da bih znala šta želim da budem kad porastem. Do sada sam više puta menjala mišljenje. Jedno vreme sam želela da postanem vaspitačica ili učiteljica, prodavačica, voditelj, zatim babica, ali u poslednje vreme razmišljam da upišem Vojnu akademiju. Ne samo zbog toga što se trenutno prikazuje poznata serija, već i zbog toga što je moja sestra prošle godine pokušala da upiše Medicinski fakultet na Vojnoj akademiji, pa se u mom okruženju puno pričalo o tome. Međutim, možda ću se ipak profesionalno baviti nekim sportom. Još uvek nisam sigurna.
