Roditelji često ne mogu da se odluče na koji sport da upišu svoje dete. Mnogi nisu svesni toga koliko je sport važan u razvojnom periodu deteta i koliko može da promeni život samog deteta. Naravno, na bolje. Odličan primer je naša poznata košarkašica Jelena Milovanović.
Reprezentativka Jelena Milovanović jedina je srpska košarkašica u ženskoj NBA ligi.
Sve je počelo kada je Jelena sa samo 6 godina počela da trenira košarku i kako sama kaže, još uvek ima tu privilegiju da radi ono što najviše voli-da igra košarku.
Sa reprezentacijom je osvojila četvrto mesto na Evropskom prvenstvu, čime je posle 12 godina izboren plasman na Svetsko prvenstvo, sa Dinamom iz Kurska je obezbedila plasman u Evroligu, igrala je u finalu Fiba Kupa, a kao kruna svega toga izabrana je za petu najbolju košarkašicu u Evropi prema izboru FIBA Evrope.
Upornošću je pobedila svoju najveću manu-lenjost. Energična i strastvena na terenu žestoko reaguje na nepravdu, u društvu spontana i duhovita a zapravo nežna i romantična. Ne krije da joj je porodica najveća podrška i da je za nju ljubav najlepše osećanje koje postoji.
Moja najranija sećanja vezana su za:
Vezana su za moju simpatiju još iz obdaništa sa kojom sam se držala za ruku ispod drugaricinog kreveta koji je bio između nas :) .
Sećam se da me je vaspitačica kaznila i prekrila me pokrivačem preko glave .
Kao dete bila sam :
Nemirna, čas se izgubim. Zbog toga me je mama već sa 6 godina odvela da treniram košarku .
Svoje raspuste sam provodila:
Uglavnom kod nane i dede u selu pored G.Milanovca, dok nisam počela da idem na sportske kampove i pripreme.
Kada i ko je prvi primetio da si nadarena za sport?
Mama je bila košarkašica pa je tu ljubav prenela na mene.Kao što sam već u prethodnom pitanju rekla, već sa 6 godina me je odvela ne trening i evo i dan danas se time bavim.
Šta si želela da budeš kad porasteš?
Još uvek radim ono što sam uvek želela kao mala.
Sećaš li se svog prvog javnog nastupa i da li si imala tremu?
Naravno da jesam! I dan danas imam tremu pred svaku utakmicu. Pozitivnu naravno.
Da li je trema još uvek prisutna na tvojim nastupima?
Naravno :)
Šta radiš i kako se opuštaš posle naporne utakmice?
Uglavnom se ujutru naspavam, i u zavisnosti gde se nalazim uvek nađem neku zanimaciju.
Koji je tvoj omiljeni sladoled?
Svaki sladoled koji ima vanilu i belu čokoladu. :)
Ne volim da jedem:
Masline, to je jedino što mi je sad palo na pamet.
Najneobičniji poklon koji si dobila je:
Metla u ukrasnom papiru i puna kanta začina, supa , kafe , čokoladica i još svašta nešto.
Nastavnik koji mi je ostao u sećanju:
Nastavnik fizičkog –Peđa.
Moje prvo zaljubljivanje i prve simpatije:
Zaljubljive sam prirode, ali moja prva ‘ljubav je komšija Laza.
Da možeš da biraš,koji lik iz crtanog filma bi bila?
Donatelo :)
Omiljeni film:
Lajanje na zvezde.
Omiljena igra iz detinjstva:
Žmurke.
Zauvek ću pamtiti:
Kako sam provela period bombardovanja. Imala sam tu sreću da smo bili zbrinuti i nismo osetili ni jedan deo tog ružnog perioda već smo jednostavno uživali u momentima.
Ko ti je najviše čitao bajke i koju bajku najviše voliš?
Omiljena bajka mi je” Snežana i sedam patuljaka” .
Upornišću sam pobedila sledeće mane:
Lenjost.
Rastuži me:
Kad sam sama, a treba mi neko da bude pored mene.
Mesto na koje bih volela da odem:
Bora Bora.
Šta je potrebno da bi bio uspešna u onome što voliš da radiš?
Upornost.
Ko ti je najveća podrška u životu?
Moja porodica.
Kako provodiš svoje slobodno vreme?
Čitam knjige, gledam serije , igram karte … Uvek nađem neku zanimaciju.
Za mene je ljubav:
Još nisam pravu ljubav osetila, ali mislim da je to najlepše osećanje koje postoji.
Kakvo je tvoje mišljenje o našem portalu?
Nikad se nisam susrela sa ovakvim pitanjima, i iz tog razloga, Vaš portal mi se izuzetno sviđa.
Za deset godina sebe vidim kao…
Mamu dvoje dece, koja živi u lepoj kuci van grada sa porodicom.
