Ana Ranković rođena je 9.2.2002. u Kragujevcu. Završila je šesti razred OŠ“ Stanislav Sremčević“ . Od malena pokazuje interesovanje za umetnost, pre svega glumu i pisanje.
Dobitnik je nekoliko nagrada za literarna ostvarenja, a od svoje devete godine bavi se glumom i recitovanjem. Počela je kao član Kreativne pozorišne radionice u Abraševiću, a kasnije postala član i novoosnovanog Dramskog studija Abraševića. Imala je više nastupa na Maloj sceni Pozorišta mladih Centra za negovanje tradicionalne kulture i gostovala sa svojom grupom u drugim gradovima Srbije.
Prva predstava u kojoj je igrala bila je “Ako nisi fin srediće te džin“, tekst i režija Vladimir Đorđević.
2013. godine na Maloj sceni Abraševića premijerno je izvedena predstava “Od supe do ljubavnog gnezda“. Ova predstava kasnije je igrana u više kragujevačkih škola pod nazivom “Ključ od srca“. Predstava je urađena po njenom tekstu, a u režiji Vladimira Đorđevića. Tako je Ana postala jedan od najmlađih dramskih pisaca u Srbiji. Iz ove talentovane ekipe mladih kragujevačkih glumaca već dvoje studira glumu.
Ova mlada umetnica ima ideju da uskoro sa svojim prijateljima osnuje novo pozorište za mlade u kome bi njena generacija dobila šansu da piše, režira i glumi a sa njima bi radili poznati kragujevački umetnici.
Kao dete bila sam:
Kao dete bila sam mala princeza koja je želela sve kako ona hoće i kada ona hoće. U isto vreme bila sam jako povučena i stidljiva, ali ni tada, ni sada javni nastupi mi nisu bili problem jer sam oduvek bila energična.
Sećaš li se svog prvog nastupa i da li si imala tremu?
Zapravo, ne sećam se svog prvog nastupa, jer sam bila baš mala, ali prvi koga se sećam bio je moj nastup u Ribarskoj banji koji se isplanirao spontano tako da nisam ni razmišljala kako će i šta biti, odnosno bolje rečeno, nisam imala vremena za tremu.
Da li je trema još uvek prisutna na tvojim nastupima?
Ne, iako ponekad umem da budem stidljiva, umem da savladam tremu. Međutim, što sam starija trema se češće pojavljuje, jer sam svesna koliko mi znači neka premijera ili slično, mada to nikada ne bude veliki problem.
Koji je tvoj omiljeni sladoled?
Ja obožavam da jedem svaku vrstu sladoleda i u poslednje vreme to su uglavnom voćni ukusi, iako sam kao mala jela čokoladne, ako bih morala da izdvojim to bi definitivno bilo šumsko voće ili banana, koje mogu da jedem u neumerenim količinama.
Nastavnik koji mi je ostao u sećanju:
Moja nastavnica srpskog jezika Snežana Milić me je uvek oduševljavala i kao nastavnica i kao ličnost, takođe i moja razredna Ljiljana Stašević čiji mi se stavovi jako dopadaju i to što se apsolutno uvek bori za ono što želi, ali mislim da je još rano da pričam o tome, jer me sigurno čeka još divnih nastavnika i profesora.
Osoba kojoj se divim:
Poštujem i cenim mnoge osobe, ali definitivno moj uzor i idol su moji roditelji, oni su ono što bih ja želela da budem kada porastem iz mnogo razloga. Što se mame tiče to je najviše njena razumnost i izdržljivost u svakom smislu te reči, a kada je tata u pitanju to je njegova moć da me nasmeje onda kada to izgleda nemoguće i neki njegovi stavovi prema ljudima koji me oduševe svaki put.
Omiljeni film:
Moj omiljeni film jeste “The Last Song“ u kom glavnu ulogu igra Miley Cyrus. Film je emotivno težak, ali i poučan, uvek sam volela Miley i svaku njenu ulogu jer najbolje prikazuje emocije, prvenstveno sam zbog nje gledala film.
Ko ti je najviše čitao bajke i koju bajku najviše voliš?
Mama i tata su podelili uloge što se bajki tiče, tako da mama čita Pepeljegu, Crvenkapu, Snežanu i sedam patuljaka, a tata izmišlja nove bajke. Omiljena bajka mi je Pepeljuga, jer sam odgledala nekoliko filmova na tu temu, i tako se više unela u bajku, jer kada sve to odglume fantastični glumci koji unose emocije sve kompletno je predivno.
Mesto na koje bih volela da odem:
To je Pariz. Gledala sam dosta filmova snimljenih tamo, čak su neki od tih moji omiljeni filmovi. Uvek sam bila očarana tom nekom elegancijom koju Pariz ima preko dana, a najviše mi se dopada Pariz noću, kada sve zasvetli, i onda kao da ceo grad oživi, pogotovo volim izgled Ajfelove kule noću.
Šta je potrebno da bi bila uspešna u onome što voliš da radiš?
Najbitnija je upornost i ogromna nada da ćeš uspeti. Nikada ne treba odustajati. Potreban je i rad, ali i malo sreće, da budeš na pravom mestu u pravo vreme.
Ko ti je najveća podrška u životu?
Moji roditelji i baka i deka su četiri osobe koje su uvek bile tu za mene, delili sa mnom i dobro i zlo, podržavali me uvek, bez izuzetaka.
Koje je tvoje mišljenje o našem portalu?
Portal je sjajan i raznovrstan, zanimljiv svim generacijama. Ovo je prvi portal koji ima intervjue sa mlađom generacijom koja postiže rezultate i u drugim oblastima, van škole. Podseća na „Politikin zabavnik“ koji je namenjen svima od 7 do 77. Zastupljena je i moda, umetnost, zanimljivosti, sport…
Zato vam želim puno uspeha i da uskoro budete najposećeniji portal ovog tipa u Srbiji.
