Drhtave ruke ispružene ka praznini.
Navika ili osećaj?
Pogled u prošlost zatvorenih vrata,
potisnuta budućnost iskrica buđenja sadašnjosti
koja izaziva strah.
Dubina tvog oka odaje vedrinu.
Mene proganja sumnja,
u tebi večnost, potire sumnju,
kad zaživi ljubav čekanje zove i poziva,
sumnja umire,tvojom snagom.
Teško je vreme za polazak napred,
teško se prihvata novina,
život je kao novo rastinje,
prihvata i grli svaki naredni dan,
ako si sanjar ulepšaj ga hodom
po sjajnoj mesečini kad dočekaš
zoru u zagrljaju ljubavi,
obojenu ljubavnom poezijom
pisanoj samo tebi,
čarobnim osmehom započinješ dan,
naslonjen na dodir ljubav i druge duše,
osećaš. prožimaju te talasi miline,
i ko ima pravo da ti ruši lepotu
pronađenu u sutrašnjem danu,
kad gnezdo sviješ pod zvezdama duše,
koja sanja iste snove kao i ti .
Uživaš u prirodi oko sebe,
cvrkuću ptice zelenilo livada
posuto šarenim poljski cvećem,
oko tebe tvoj je mali svemir,
u kojem si ti vlast tvoja ljubav,
koja otvara svoju dušu čistog srca,
da primi drugo srce,
kroz vrata svoje duše.
Ima li ičeg lepšeg od dve sanjalice
uvezane ljubavlju?
