Menjaju se buđenja u
jutra, nestaju osmesi i
nespretna ustajanja uz tihi
šapat milog glasa…
Savladava nesanica
nemira nadošlih,
donosi tihu bol,
kada se dotaknu prošlost
i sadašnjost i sukobe vremena.
Želim da izmenim stvarnost…
Uređuje se vreme čišćenjem
života, postaviš crtu ispred sebe i
precrtaš ono što ti šteti i smeta…
Tutnji vreme,
nada sadašnjosti
da se isprati kao prošlost,
pozdravlja odbeglo
vreme, kliče, zove napred,
bodri da nestanu
košmari i poljuljaju sve nepravilne
glagole i teoreme što dolaze iz
glave. Kaplju sreće pomamnu daješ
mi, dodirom usana
dotičem moju stvarnost.
Niklo novo seme svetla
izdanka ljubavi posejane.
Snovi se spiraju javom,
što novo jutro donosi,
kada preda mnom
zablista sjaj očiju tvojih,
sve nedoumice prestaju.
