JUNske pozorišne premijere i gostovanja u Beogradu

Tokom meseca juna publika u Beogradu će imati prilike da pogleda 6 premijerno izvedenih predstava beogradskih produkcija i 5 gostujućih predstava. Predstave će premijerno biti izvedene u Narodnom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Radionici integracije. U pitanju se predstave eminentnih reditelja: Andraša Urbana, Jagoša Markovića, Mikija Manojlovića i Đankarla del Monako (Italija). Od gostovanja izdvajaju se predstave iz Ljubljane u režiji pokojnog Tomaša Pandura, dve opere iz Sankt Petersburga i dve predstave iz Budve i Niša.

Izdvaju se domaći i regionalni pozorišni festivali: 21. FKM – festival koreografskih minijatura, od 2. do 10. juna u Beogradu, od 14. do 17. juna održava se jubilarni 25. Pozorišni maraton u Somboru i 44. INFANT u Novom Sadu (poslednja nedelja juna).

Premijere:
04. Jun: TAKO JE (AKO VAM SE ČINI) Jugoslovensko Dramsko pozorište, scena Ljuba Tadić
04. Jun: SMILjANA MANDUKIĆ – ESEJ U POKRETU Narodno pozorište, scena Raša Plaovič (produkcija FKM 2017 festivala)
08. Jun: KOS Radionica integracije
10. Jun: NORMA (opera) Narodno pozorište, Velika scena
19. Jun: AKO KIŠA NE PADNE Pozorište na Terazijama
21. Jun: SUMNJIVO LICE Narodno pozorište, Velika scena

Gostovanja u Beogradu:
10. Jun: CRVENA Atelje 212, scena Petar Kralj (Gostuje Budva grad teatar u koprodukciji sa Ateljeom 212)
16. Jun: FAUST Jugoslovensko dramsko pozorište, scena Ljuba Tadić (Gostuje Slovensko narodno gledališče Ljubljana)
24. Jun: NE SAMO LJUBAV (opera) Opera i teatar Madlenianum, Velika scena (Gostuje Sankt Peterburška Opera)
26. Jun: VERIDBA U MANASTIRU (opera) Opera i teatar Madlenianum, Velika scena (Gostuje Sankt Peterburška Opera)
28. Maj: MRTVE DUŠE Narodno Pozorište, Velika scena (Gostuje NP iz Niša)

Predstava meseca (u najavi):

Reditelj Tomaž Pandur ponovo se bavi jednim od najvećih mitova u Evropi. Iako je priča o Faustu bazirana na srednjovekovnoj legendi o čoveku koji je prodao dušu đavolu, u stvari, govorimo o osećanjima otuđenja modernog čoveka i njegove potrebe za razumevanjem sebe i sveta u širem kontekstu.

Ovo je bila, nažalost poslednja režija velikog slovenačkog reditelja koji je preminuo u aprilu 2016.

TAKO JE (AKO VAM SE ČINI) Jugoslovensko Dramsko pozorište, scena Ljuba Tadić u 20h

Režija: Jagoš Marković
Uloge: Predrag Ejdus, Jelisaveta Sablić, Marko Janketić, Nevena Ristić, Branislav Lečić, Jasmina Avramović, Lazar Đukić, Vesna Stanković, Nenad Jezdić, Irfan Mensur, Rada Đuričin, Slobodan Tešić

Scenografija i izbor muzike: Jagoš Marković, Kostimografija: Bojana Nikitović, Dizajn svetla: Dejan Draganov, Dizajn zvuka: Igor Bošković

Ove godine navršava se 150 godina od rođenja nobelovca Luiđija Pirandela pa će se na ovaj način JDP priključiti proslavi jubileja koji se obeležava širom sveta. Iako je Pirandelo bio romanopisac i pripovedač najpoznatiji je kao dramski pisac. Tako je (ako vam se tako čini) je jedna od njegovih prvih drama.

KOS Radionica integracije u 20.30h
Dejvid Heroer

Režija: Miki Manojlović
Igraju: Sonja Kolačarić, Boris Isaković i Lana Proročić / Milena Drakulić

Scenografija: Aleksandar Denić, Kostimografija: Lana Cvijanović, Dizajn svetla: Radomir Stamenković, Dizajn zvuka: Zoran Jerković, Majstor svetla: Nemanja Calić

Heroerova drama pripada najsnažnijim dramskim vrhuncima. Sadržaj ove izuzetne drame (zloupotreba maloletne devojčice od strane starijeg muškarca) je skoro idealan predložak za istraživanje u okviru ovogodišnjeg fokusa Radionice Integracije – nasilje nad ženama.

NORMA (opera) Narodno pozorište, Velika scena u 19h
Kompozitor: Vinćenco Belini, Libreto: Feliće Romani, prema istoimenom delu Aleksandra Sumea

Dirigenti: Lari Njulend k.g. (SAD) i Dejan Savić
Režija: Đankarlo del Monako (Italija)

U ansamblu pevaju: sopran Sanja Kerkez (Norma), alternacije: Svitlana Dekar, k. g./ Jasmina Trumbetaš Petrović/ Sanjom Kosanić, Janko Sinadinović/ Aleksandar Dojković (Polion), Nenad Jakovljević/ Dragoljub Bajić(Orovezo), Dragana del Monako/ Aleksandra Angelov (Adalđiza), Ivana Živadinović / Nataša Rašić (Klotilda) i Slobodan Živković/ Marko Živković (Flavio).

Scenografija: Đankarlo del Monako, Kostimi: Stela del Monako, k. g. i Katarina Grčić Nikolić

„Normu“, praizvedenu 25. decembra 1831. godine u milanskoj Skali, Belini je komponovao posle velikih uspeha koje je imao sa operama „Gusar“, „Tuđinka“ i „Mesečarka“, o kojima je pisao svom prijatelju Franćesku Florimu. Zanimljiva je, međutim, činjenica da su ove opere i posle uspešnog prikazivanja „Norme“, uvek imale više uspeha kod publike od ovog Belinijevog dela, iako ga je on smatrao najboljim i čak izjavljivao da jedino „Normu“ smatra delom kojim se može uvek ponositi. Nema sumnje da se ukus publike od tada promenio i da je „Norma“ kasnije ocenjena onako kako zaslužuje, te joj je u istoriji dodeljeno ono mesto koje joj je Belini namenio.

„Norma” se sastoji iz dva čina, od koji svaki ima po dve scene. Opisuje događaje u Galiji, tačnije, u svetom gaju i hramu boga Irminsula, u prvom veku nove ere, kada je Galija bila pod okupacijom Rimljana.

AKO KIŠA NE PADNE Pozorište na Terazijama u 19.30h
B. Knežević i S. Šuljagić

Režija: Slobodan Šuljagić 

SUMNJIVO LICE Narodno pozorište, Velika scena u 19.30h
Branislav Nušić

Režija: Andraš Urban
Igraju: Slobodan Beštić (Jerotije Pantić), Nela Mihailović (Anđa), Suzana Lukić (Marica), Pavle Jerinić (Vića), Nikola Vujović (Žika), Hadži Nenad Maričić (Milislav), Nebojša Кundačina (Tasa), Miloš Đorđević (Aleksa Žunjić), Anastasia Mandić (Gazda Spasa, gazda Miladin), Bojan Кrivokapić (Đoka) i Dragan Nikolić (Josa).

Scenograf: Andraš Urban, dramaturzi: Molina Udovički Fotez i Кata Đarmati, kostimograf: Marina Sremac, kompozitor: Irena Popović Dragović

Nušić je ovaj komad, koji se na komičan način bavi korumpiranim stanjem državnih činovnika u Srbiji, pisao između 1887. i 1888. godine.

Više o gostujućim predstavama:
CRVENA Atelje 212, scena Petar Kralj (Gostuje Budva grad teatar) u 20.30h
Džon Logan 

Premijera: 6. avgust 2016.

Režija: Danilo Marunović
Igraju: Branislav Lečić i Marko Grabež 

Rotkov atelje, ulica Baueri 222, Njujork, oko 1958 – 1959. Rotkov atelje u staroj fiskulturnoj (košarkaškoj) sali. Drveni pod je isprskan i premazan slojevima tamno crvene boje. Pretrpana tezga ili sto, s kantama boje, limenkama terpentina, tubama lepka, kartonima za jaja, flašama viskija, kesicama s pigmentima, loncicima za kafu punim četkica, zatim jedan mali gorionik ili rešo i telefon. Tu je i gramofon, s gomilom ispreturanih ploča. Jedna vrata vode u predsoblje, koje se ne vidi, u kojem se likovi presvlače u radnu odeću, i odakle ulaze i izlaze iz ateljea. Najvažnije, neke od najveličanstvenijih Rotkovih slika za Sigramove murale poređane su i izložene oko prostorije. Rotko je imao mehanizam kojim je mogao da podiže, spušta i izlaže nekoliko slika u isto vreme. Slike se tokom komada mogu premeštati i stavljati u različite rasporede, za svaku scenu. Tu je i jedna zamišljena slika, koja visi ispred publike, koju Rotko proučava kroz celi komad. Alternativno, cela pozornica moze biti apstraktna. Džon Logan 

NE SAMO LJUBAV (opera) Opera i teatar Madlenianum, Velika scena (Gostovanje Sankt Peterburške Opere) u 19.30h
Kompozitor Rodion Ščedrin, Libreto V. Katanja po motivima pripovedaka S. Antonova
Lirska opera u dva čina

Premijera:

Režija: Jurij Aleksandrov
Dirigent: Aleksandar Gojhman

Opera „Ne samo ljubav“ nastala je po motivima pripovedaka Sergeja Antonova i uz libreto dodatih poskočica. Opera je posvećena supruzi kompozitora, velikoj ruskoj balerini Maji Pliseckoj.
„Pišem kolhoznog Evgenija Onjegina“, govorio je sam autor i poredio glavnu heroinu svoje opere ne samo sa Tatjanom, nego čak i sa Karmen zato što je „Ne samo ljubav“, „istorija ljubavi u pravom smislu reči koja čak negira savremeno značenje reči melodrama.“U petrogradskom izvođenju libreto opere „Ne samo ljubav“ unekoliko je skraćen, pre svega deo dugih dijaloga. Tako je u prvi plan došla muzika i sve vreme ona u suštini dominira. Petrogradska premijera opere „Ne samo ljubav“ slavnog bio je događaj za pamćenje. Sam kompozitor je izvođenje opisao kao najbolje izvođenje svoje opere.
„Ne samo ljubav“ je vedra, blistava predstava koja je bliska mjuziklu po svom žanru. Kako to reditelj Jurij Aleksandrov vidi, glavni fokus je na ljubavi, naravno. „Tema ljubavi“, kako kaže reditelj, „je večita i uvek relevantna, bez obzira u kakvom dekoru se događa.“
Predstava privlači publiku svojim slobodnim vokalima, „otvorenošću“ glume i brojnim igračkim tačkama. Puna je lake lirike i ironije, „sočan“ humor je tipičan za ovaj žanr i visoku dramu.

VERIDBA U MANASTIRU (opera) Opera i teatar Madlenianum, Velika scena (Gostovanje Sankt Peterburške Opere) u 19.30h
Kompozitor Sergej Prokofjev, Libreto kompozitora po R. Šeridanu, stihovi M. Mendelskon-Prokofjev
Lirsko-komična opera u dva čina

Premijera:

Režija: Jurij Aleksandrov
Dirigent: Aleksandar Gojhman

Strasti i gužva u jednom od studentskih pozorišta nepregledne zemlje Rusije – u žaru probe nove diplomske predstave „Veridba u manastiru“. Rade se poslednja skraćenja, čuje se glas i scenski pokret, primeri istorijskih kostima mešaju se sa kratkim šortsevima i časovima igara koje vodi ljubimac svih, obožavani profesor Karlos. Zanosom poneti, ne samo studenti i predavači, nego i predstavnici, kako ih zovemo tehničkog osoblja, i još tačnije dama balzakovskog izgleda – Duenja koja sanja da zameni polovne krpe i četku udobnim mestom u nekoj kompaniji bilo kakvog bogataša. Njoj predstoji da odigra u našem spektaklu glavnu ulogu.
Smetenošću i ushićenjem  zahvaćeno je i prvo lice ove institucije – rektor Instituta gospodin Žerom, jer na horizontu se nazire sponzor, i bez obzira što je gospodin Mendoza sumnjive reputacije i ništa ne znači za pozorišni komad, on je trgovac ribom i još nečim…Uostalom zašto ne objediniti stvaralaštvo i biznis u zajedničko preduzeće?! A radi sjedinjenja, druženja i posla, a možda i prijateljstva, tu je i kći Žeroma prelepa Lujza, pa i sin Ferdinad mangup – inače studenti njemu poverene obrazovne ustanove.
Čudnom podudarnosti životne situacije se na zapanjujući način podudaraju sa sižeom i peripetijama budućeg spektakla.
Pa neka se u svemu tome snađe mnogouvaženi gledalac. Jurij Aleksandrov

U sezoni 2011/2012 predstava je nagrađena nagradom Zlatni reflektor, najvažnijom teatrskom nagradom Petrograda, kao Najbolje izvođenje u operskoj kući.

MRTVE DUŠE Narodno Pozorište, Velika scena (Gostovanje NP iz Niša) u 19.30h
Nikolaj Gogolj

Premijera: 11. mart 2017.

Režija: Ana Đorđević
Igraju: Dušan Matejić, Dejan Cicmilović, Miloš Cvetković, Danilo Petrović, Jelisaveta Karadžić, Ivana Nedović, Nađa Nedović Tekinder, Jasminka Hodžić i Vesna Stanković

Groteskna priča o Čičikovu, državnom činovniku koji je otkrio nov način da se obogati, trgujući dotad nepoznatom robom – mrtvim dušama, odiše teškim, gorkim humorom i na neverovatan način korespondira sa vremenom današnjim: ne samo kao kritika glomazne birokratske države u kojoj ljudi postoje samo kao brojke nego i kao kritika raspomamljene materijalističke kulture, u kojoj je jedino merilo vrednosti novac, a čovek u stalnoj jurnjavi za statusom gubi sopstveni identitet i sam se pretvarajući u robu. Smejući se dogodovštinama Čičikovljevim, njegovoj drskosti, pa i dovitljivosti u bezobzirnosti, publika neće moći a da se ne upita ono što se pitaju i likovi naše predstave – kolika je danas stvarna cena duša? Mrtvih ili živih – skoro da je svejedno.

Čovek materijalističke kulture o kojoj piše Gogolj, a koja je i kultura današnjice, duboko veruje da postaje neranjiv i besmrtan kroz sticanje novca.
Likovi „Mrtvih duša“, na čelu sa Čičikovim, usmereno i napeto teže svom izvoru neranjivosti – kopejki, stalnom, neprekidnom dotoku kopejke, eliksira besmrtnosti. Oni za drugi izvor života i ne znaju, jer im nije ni dato da drugo upoznaju, jer su od malena učeni da je imanje isto što i identitet. Ti čudnovati, zagonetni, groteskni i tužni Gogoljevi ljudi žive pod stalnim terorom ambicije, uklješteni između tragedije i komedije, odnosno pod vlašću strasti koja im radi o glavi, a koja je ujedno njihovo jedino životno gorivo.
Opčinjeni snom o neranjivosti, ludi za njom do groznice, bacaju se za kopejkom u ambis najneverovatnijih poduhvata, a situacije u koje zapadaju, izvor su tipično gogljevskog melanholičnog humora, kojim odiše i ova inscenacija njegovog najznačajnijeg dela i jednog od najznačajnijih dela svetske literature ikada.
Naša predstava rađena je sa namerom da dotakne jedan od mnogih aspekata ovog zagnetnog, nedovršenog proznog remek-dela, uz svest da se sva širina njegovog značenja ne obuhvata jednim pozorišnim činom, ali da je, ipak, ovaj pozorišni čin pokušaj temeljnog i iskrenog dijaloga sa literarnim predloškom i savremenom ovdašnjom publikom istovremeno. A to nije malo. Ana Đorđević

Izvori:

narodnopozoriste.rs
jdp.rs
operatheatremadlenianum.com
radionicaintegracije.rs
pozoristeterazije.com

drama.si
narodnopozoristenis.rs