Razgovor sa osnivačem i sadašnjim predsednikom Udruženja Milanom Grbovićem.
-Kako je počelo?
Ponedeljak, pola jedan, 11. septembar 1995. godine. Zvoni telefon. Javljam se. Službenica iz policijske uprave Kragujevca javlja radosnu vest:
Odobrena vam je i urađena registracija Udruženja. Od uzbuđenja ne sećam se ni da li sam rekao hvala! Sedim u kolicima, sam u stanu na sedmom spratu. Do šestog stepenice. Lift ide od šestog do prvog pa opet stepenice. Nikog u blizini. Nisam izdržao, sišao sam sam, a kako, gotovo da se i ne sećam. Odgurao sam se do policije, pozvao službenicu, sav ushićen uzeo rešenje. 
-Prve prostorije bile su u ulici Vojvode Putnika broj 63?
Da, renoviranje prostorija u koje niko nije hteo, a onda, pronalaženje članova, pa onda druženja, izleti, putovanja, takmičenja, humanitarna pomoć, saradnja sa drugim udruženjima, nabavka invalidskih kolica, letovanja, banjska rehabilitacija, putovanja u inostranstvo pa opet treninzi, takmičenja, draž pobede, prvaci Srbije, pa predavanja, obuke, seminari, projekti, likovne kolonije, kampanje a onda vicevi, smeh, šale na svakom putovanju. Saradnja sa lokalnim i državnim vlastima, izmene zakona, propisa, pravilnika, usvajanja novih. Mediji, televizije, novinari uvek uz nas. Bolji život za sve nas.
-Sada ste stacionirani na uglu Voje Radica i Suvoborske?
Godine 2006. gradska uprava za imovinu dala nam je na korišćenje nedovršene prostorije . Uložili smo tri hiljade evra i prilagodili našim potrebama.
Kao da je juče bilo. Samo smo nešto stariji, drugačiji i teže se odlučujemo na daleka putovanja i nove projekte. Neki, veoma dragi, više nisu među nama. Bilo je baš je bilo lepo sa njima.
-Sarađivali ste sa medijima i sticali prijatelje Udruzenja?
Ništa ne bismo mogli bez aktivne pomoći, naših porodica, drugova, prijatelja, humanih privrednika, osećajnih sugrađana, dobronamernih ljudi iz vladajućih struktura.
Hvala svima šro su bili sa nama, što su nam omogućili bolji život! Humanisti su nam omogućili da ne budemo taoci svojih sobica. Živimo život kao da invaliditet ne postoji.
-Priznanja su zaslužili institucije i pojedinci?
U znak pažnje svima koji su doprineli uspehu i radu udruženja i sećanja na sve lepe trenutke za proteklih 20 godina, pripremili smo zahvalnice i plakete. Ovo je samo mali deo osoba koje su zaslužuju zahvalnost, jer da smo sve obuhvatili, trebalo bi nam tri dana da to nabrojimo…
Državnim institucijama:
- Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike
- Gradskoj upravi za zdravstvo i socijalnu politiku
Ustanovama, školama i pojedincima koji su podržali i dalje podržavaju našu akciju „Čep sa plastične flaše za kretanje naše“, akciju kojom prikupljamo plastične zatvarače i time obezbeđujemo sredstva za nabavku invalidskih kolica i rezervnih delova za građane koji imaju potrebu za tim, a nemaju prava nabavke preko Fonda zdravstvenog osiguranja i to:
- Radio televiziji Kragujevac, medijskom sponzoru akcije bez čijeg učešća ova akcija ne bi uopšte dobila na takvoj snazi i popularnosti,
- Nebojši Milenkoviću iz sela Brzana koji radi u Austriji, koji je donirao 16 invalidskih kolica i puno rezervnih delova za ovu akciju,
- Gerontološkom centru Kragujevac, poklonili su nam 10 dečijih invalidskih kolica
- Učiteljici Ireni Antić iz škole „Moma Stanojlović“ – sa svojim učenicima organizovala i izvela tri pozorišne predstave „Gospođa ministarka“ i time obezbedila sredstva za prevoz doniranih invalidskih kolica,
- Dragoljubu Pešiću – najaktivnijem pojedincu u akciji prikupljanju plastičnih čepova,
Zatim aktivistima Crvenog Krsta, Kutku za kvalitetnije starenje, pojedincima, školama i ustanovama koji su veoma vredni i aktivni u ovoj akciji…
Kragujevački slikari su trasirali druženja i zajedničke izlete. Na našim likovnim kolonijama naslikalisu puno umetničkih slika i ukrasili prostorije našeg udruženja, a mnoge slike su bile i poklonjene našim saradnicima.
- Milošu Ignjatoviću, koji je najzaslužniji za tako dobru saradnju. Prijatelj udruženja svih ovih 20 godina, usnimio je mnoge dobre fotografije naših druženja u Kragujevcu, ali i na gostovanjima.
Posvetio nam je nekoliko izložbi fotografija i njegovi radovi su sada stalna postavka u našim prostorijama. U Politici, Svetlosti i Kragujevačkim novinama objavljeni su njegovi novinarski tekstovi, akcije podrške Udruženju i izuzetno Ivanu Zečeviću u naporu da prohoda…
- Dragani Župljanić – slikarka Ateljea Bajka, veoma dobra slikarka, i prva na Likovnim kolonijama društva.
Moram pohvaliti zaslužne članove, sportiste, rekreativce, aktiviste našeg Udruženja, kao i porodice i prijatelje našeg Udruženja.
Izdvjam dr Milenu Stojanović i Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom zbog izuzetne saradnje u programu personalne asistencije, koji nam mnogo, baš mnogo znači za aktivne i punoletne članove koji žele da vode samostalan život. Ne odvajam sve humane ljude koji daju kada su prilici i najmanji doprinos poboljšanju položaja i obogaćivanju kvaliteta života osoba sa invaliditetom i povećavaju našu snagu.
„POKAZIVAČ” ČESTITA DVE DECENIJE POSTOJANJA I DELOVANJA „UDRUŽENJU PARAPLEGIČARA I KVADRIPLEGIČARA ŠUMADIJA” IZ KRAGUJEVCA I SVIM NJEGOVIM ČLANOVIMA!!!
