Jedan od junaka Zapada sa neke umereno dinamične linije (koji nas je nedavno ovde već pozdravio sa naslovne slike jednog priloga o stripovima!) je i Ken Parker – kao i nedavno predstavljeni Badi Longvej, i on deluje kao relativno običan čovek, a ne neki horej koji srlja u nesebičnu borbu za pravdu – uglavnom ispravlja krive Drine iz nekoh svojih privatnih pobuda, mada
su tu, doduše i ideje o pravednijem društvu (v. dalje ) – štaviše, po nekom tumačenju je i antiheroj, iako nije zloća. Po nekoj stripovskoj biografiji, rođen je 1844. u Bafalu, Vajoming (jedan od mnogih gradova sa tim imenom!) fizički se menja i sazreva, razvija životne
stavove, godine prolaze, dok se u poslednjoj epizodi iz 2015. ne uverimo da će i ovaj junak jednostavno „promeniti svetom“ i preminuti!… Kao inspiracija za njegovu pojavu (nesuđeno mu beše ime Džebedaja Bejker!) poslužio je lik pustolova Džeremaje Džonsona, iz istoimenog filma S. Polaka, naravno sa Robertom Redfordom u glavnoj ulozi.
Ovaj lik su kreirali scenarista Đankarlo Berardi i crtač Ivo Milaco, 1977. za izdavača Cepim – kasnije preuzeo Bonelli, ali i drugi (Neke epizode crtali Đ. Aleksandrini, B. Marafa, Đ. Trevizan, R. Poleze, dok su se scenariom bavili i M. Montero, Alfredo Kasteli, T. Sklavi)
Ovaj atipični vestern junak je predstavljen kao lovac, izviđač i vodič koji nije mnogo sklon upotrebi oružja (pa ni prema životinjama), ali mu nije strano da ga potegne u žaru osvete ili drugih hirova, odn. osećaja dužnosti, što se potencira još od početka serijala, jer su mu razbojnici ubili brata, a kasnije na sličan način gubi i dobrog prijatelja – u jednoj nepokolebljivoj poteri sustiže svog neprijatelja Donalda Velša (slika 2) i ubija ga.
Prva epizoda nosi naziv „Duga Puška“ (Il Lungo Fucile, kod nas Lunov Magnus strip broj 301) i uvidećemo da ta puška predstavlja vernog pratioca kao i simbol neke porodične tradicije i stabilnosti. Vezan je za divljinu i sklon razmišljanjima, blizak sa Indijancima… Ova pomalo melanholična bledunjava pojava pripada stvaralaštvu sa dosta lirskih i psiholoških elemenata. Ovaj strip je uglavnom stekao značajnu naklonost i publike i kritike – možda jer je Ken bio nešto potpuno drugo u odnosu na klasične vestern junake. Tokom čitanja njegovih epizoda malo po malo uviđamo i njegove slabosti, mogućnost da pogreši (i prizna to), nađemo se i kao „svedoci“ po neke njegove romanse…. on pokazuje razne nedostatke ali i vrline poput prijateljstva, odanosti, dobrote, velikodušnosti, hrabrosti, optimizma, idealizma i samostalnosti. U serijalu su načete teme odnosa čoveka prema prirodi (od ekologije do odmerenosti u lovu i održanju život sveta) odnosa prema Bogu, o socijalnoj pravdi (LMS 433, 449, 454…), ali i po nešto o kanibalizmu, homoseksualizmu, o raznim moralnim dilemama i ličnim preživljavanjima…. Naš Ken je imao prilike da se nađe i ulozi disidenta, što i nije teško bilo teško za čoveka sa stavom u takvim, ipak manje demokratskim vremenima nego danas, pa će imati svojevrsnih problema kao štrajkač, protivnik rasizma i eksploatacije i dr. (čak smo ga videli i kao regularnog zatvorenika, u jednoj od novijih epizoda)
Inače, interesantno da je u prvobitnoj domaćoj ediciji (LMS, „Dnevnik“, Novi Sad) originalna naslovnica često zamenjivana ilustracijama koje su radili drugi autori, pa između ostalih i naš vrsni Bane Kerac.
