Tradicinalno za Usrks tuca se farbanim jajima. Tradicionalno u Mokrinu – svetsko prvrenstvo. Na popularnoj Tucanijadi bila je i ekipa N1.
Poslednja provera, starom proveronom metodom, kuckanjem o zub. Svako takmičarsko jaje posebno je obeleženo i na oku sudija.
Nisu svi mogli sreće da pobede, troje koji su u rukama imali najače adute osim pehara kući nose i novčanu nagradu.
Ovog puta, među juniorima, najbolja je bila jedna Dunja.
N1: Kako si odabrala jaje?
„Mama mi je odabrala jaje, i deda“
Najmlađi takmičar na binu je stigao uz tatinu pomoć. Tata je morao da preuzume nagradu u njegovo ime ali i da priča medjima.
„Njega smo prijavili, a deda mu izabrao jaje smatrajući da će ući makar u 16. Nismo se nadali drugom mestu“, kaže tata Radan Lazić.
„Ja sam dobio na poklon jaje. Tucali smo se iispalo je da sam u finalima i onda smo se opet tucali i dobio sam nagradu“,mateja.
Juniori su prepustili binu veteranima. A tamo isti pobednik kao prošle godine. Rođeni Mokrinčanin, godinama živi u Švedskoj ali Tucanijadu ne propušta.
„Mojoj sreći što se kaže nema kraja“, navodi Dušan Radić, svetski prvak u tucanju jajima.
N1: Kako ste odabrali jaje, jel ima neka tajna?
„Tajna je, ja na bih o toj tajni da govorim“, kaže Dušan.
Ne otkriva tajnu najjjačeg jajeta na svetu, ali saveti pobednika mogli bi da pomognu budućim takmičarima.
„Mora da ima prirodne zube, i mora da bude dosta muzikalan da bi mogao da oceni po zvuku da li je jaje tvrdo ili nije“, objašnjava Dušan.
Osim tvrdoće, jaje mora da bude kokošije i sveže ofarbano. Da li je sve po propisima prate sudije. Pobednička jaja, sa sve ljuskom dele se na pola, jedan deo jede sudija, drugi deo takmičar.
„Ne sme da iscuri nego mora da ima jedno žumance i da je od kokoške. Uglavnom smo radili dobro pa smo na vreme otkrivali ta kukavčija jaja“, kaže Živica Terzić predsednik Sudske organizacije.
Ovoga puta sve je po propisima, ali u tradiciji dugoj skoro tri i po decenije bilo je pokušaja da se do pobede dođe i na nedozvoljen način, protivno pravilima.
„Ljudi su svašta probavali, bilo da je od neke druge ptice, bilo da je dorađeno na neki način iznad ljuske ili ispod ljuske. Raznih pokušaja je bilo autogitovi, tečni metal“, objašnjava Terzić.
Neki su došli da bodre, neki samo da budu deo mokrinske tradicije, uglavnom, svi su uživali.
„Svake godine dolazim, ovo je neka tradicija, da se održi i to je jako lepo“
„Ovo je prvi put da smo ovde došli ali sve ove godine smo slušali kako je divno i lepo“.
„Volim što prate sve pravoslavne običaje i na Božić i na Uskrs, svaka im čast, bravo Mokrinčani“.
Nagrade su podeljene, takmičenje završeno. Za mlađe bilo je vreme da se krene kući, a za one nešto starije počelo je treće poluvreme, uz trubače.
