Pesnik služi čovečanstvu, kida okove duše, otvara kapije, daje „vodu žednom“, unosi svetlost u mrak, čini nemoguće mogućim i kada se obraća zvezdama, one mu uzvraćaju.
Razgovor i prevod: Valentina Novković
V. N. : „Nevidljive stvari su jedina stvarnost, rekao je Edgar Alan Poe, šta je za Vas istinska stvarnost?
I. M. T. : Istinska stvarnost je lavirint koji može da vodi do mnogih krajeva; najbolji kraj je onaj koji uzdiže dušu kroz duhovna iskustva i ostavlja za sobom svetlo-vodilo koje treba slediti kada pravac nije jasan.
V. N. : Kako nastaju Vaše pesme, da li imate neko doba dana kada pišete, teme koje su Vam posebno važne?
I. M. T. : Obično sam kreativan uveče ili noću, možda je to najbolje vreme da inspirišem svoju Muzu. Sloboda duše, smisao postojanja i potraga za Istinom su za mene najvažnije teme, kao i harmonija sa okolnim svetovima, vidljivim ili nevidljivim.
V. N. : „Pesnici su smisao, filozofi su inteligencija čovečanstva“, smatrao je Beket, kako doživljavate pesnika, da li se sećate svoje prve pesme?
I. M. T. : Pesnik služi čovečanstvu, kida okove duše, otvara kapije, daje „vodu žednom“, unosi svetlost u mrak, čini nemoguće mogućim i kada se obraća zvezdama, one mu uzvraćaju. Ne sećam se prve pesme koju sam napisao, ali sadržaj stihova je ukazivao na to da je lepota trajna i da nikada ne bledi.
V. N. : „Dva najvažnija dana u vašem životu su dan kada ste rođeni i dan kada saznate zašto.“ (Mark Tven), koja su Vama dva najvažnija dana, da li je uvek lako shvatiti sa kojim ciljem smo došli na ovaj svet?
I. M. T. : Dva najvažnija dana u mom životu bila su: onaj kada me je voleo onaj koga volim, a drugi kada sam mogao da pomognem nekome kome je to bilo potrebno. Cilj zbog kojeg dolazimo na ovaj svet je vrlo jasan: da pomognemo, lečimo, stvaramo.
Svaki drugi način koji ne uključuje bar jednu od ovih blagoslovenih obaveza je obmanjujući.
V. N. : Rumunija je svetu dala izuzetne pesnike kao što su Stanesku, Blaga, Ana Blandiana, Tudor Argezi i mnogi drugi. Da li je neko od njih među vašim uzorima u stvaralaštvu?
I. M. T. : Ima mnogo pesnika kojima se divim, ali moja omiljena ostaje Ana Blandijana. U stvari, inspirisan sam mnogim rumunskim pesnicima, ne mogu da pomenem samo jedno ime.
V. N. : „Tajna sreće, vidite, nije u traženju nečega više, već u razvijanju sposobnosti za uživanje u manjem“, napisao je Sokrat, šta je za vas sreća
I. M. T. : Sreća u ograničenom svetu je ograničena, a ja živim u ograničenom svetu; no, moje misli se nalaze u neograničenom svetu, koji mi obezbeđuju mogućnost pristupa neograničenoj sreći, kroz kontemplaciju ili molitvu.
V. N. : Vaše pesme se nalaze u mnogim svetskim antologijama, a Vaša prva knjiga pesama „Zvezde i cveće” objavljena je 2006. godine kao elektronska knjiga L&R Hartlei Publishers, (Murvillumbah, Australija). Kakva je veza između zvezda i cveća, da li je teško doći do zvezda, spremate li nešto novo?
I. M. T. : Idealno je dati knjizi naslov koji do sada nije objavljen, ali koji izražava poglede na život, ili je trag za sadržaj knjige. Potrudio sam se da odaberem ime koje nije bilo mnogo popularno, ali je dalo uvid u to o čemu se radi o mojim pesmama.
Naziv moje elektronske knjige „Zvezde i cveće“ ilustruje vezu između neba i zemlje, prelepu vezu između dimenzija, gde se milost odozgo spušta nad cveće (ljude) da bi upotpunila savršenstvo kreacije.
Da, hvala na pitanju, uvek spremam novu pesmu, ostavim je da „raste“ u meni, a onda je manifestujem.
V. N. : Koje ste knjige čitali u detinjstvu i mladosti, da li je neka od njih bila zaslužna da postanete pesnik?
I. M. T. : Većina knjiga koje sam pročitao bile su duhovne i istorijske; čitao sam i pesme. Među pesnicima koji su me impresionirali bili su: Eminesku, Petefi, Radjard Kipling, Volt Vitmen, fon Gete, Hajnrih Hajne, Puškin, Jesenjin, Saddi iz Širaza, Hosijat Rustamova i drugi.
V. N. : U jednoj pesmi ste napisali da će doći vreme kada će mir biti svuda i za sve, ide li čovečanstvo ka tome?
I. M. T. : Nije pitanje da li će čovečanstvo postići mir, već je pitanje: kada. Neka mir zavlada na Zemlji.
Ion-Marius Tatomir
(Rumunija)
Pesnički debi je imao u Phoenix New Life Poetry (Cornwall, Ujedinjeno kraljevstvo), gde je objavljivao pesme od 2004-2008. Od 2005. do danas periodično objavljuje u Metverse Muse, međunarodnoj pesničkoj antologiji (Visakhapatnam, Indija).
Njegova knjiga poezije “Zvezde i cveće” je 2006. objavljena kao elektronska knjiga u izdanju L&R Hartley Publishers, (Murwillumbah, Australija).
Zastupljen u međunarodnoj Antologiji savremenih pesnika (Chongqing, Kina), kao i u Antologiji savremenih pesnika (Starpress, 2013) dvojezično rumunsko-srpsko izdanje, Rumunija.
Pesme su mu objavljene u sledećim antologijama u Francuskoj : Terre en poesie (2007), Paix et Fraternite en poesie (2009), Sourire et Amitie en poesie (2013), Tendresse en poesie (2014), Nuit et jour en poesie (2015), Amour en poesie (2016), Soleil et Lune en Poesie (2021).
Pesme su mu, takođe, objavljene u najznačajnijem časopisu u Srednjoj Aziji “Svet knjige”( Kitob Dunyasi), u Uzbekistanu (2021).
Ponovo
Dok umirem pusti me da uživam
u poljupcu života;
mislim, ne umirem
(Smrt je samo san),
ovo je moja poslednja želja:
Da prođem kroz ogledalo besmrtnosti
milovan i voljen, bez kajanja i bola
samo da nastavim,
stanem na zelenu travu
poput nade,
kao tvrđava koju više ne mogu napasti,
bez proklete brige
koja drugima oduzima mir.
I kad poslednja kap vina
poteče po mojoj stogodišnjoj bradi,
a tvoje divne usne,
koje sam prvi put video
u doba nevinosti,
ponovo me poljube
biću spreman da (ne) umrem.
(ponovo)
*
Dan mira je stigao
*
Dan mira je stigao nakon stotina godina sukoba,
okončale su se kazne i oprost je sve zamenio,
osmesi umesto suza koje su padale.
Nema više zatvora ili osuđenih, nema više žrtava,
slobodni ljudi, svuda na slobodnoj planeti,
uživaju u izobilju ispunjeni osećanjima bratske ljubavi.
Svako ima svoj dom i više ne brine,
mir je u kosmičkim razmerama stigao u sva srca,
pretnje svih vrsta su nestale, zamenile su ih sigurnost i radost,
na svim poljima ljudske delatnosti pojavile su se isceliteljske dimenzije.
Reči: kriza, rat, nasilje – zauvek su izbrisane,
nijedan rečnik ne sadrži podsetnike na njih.
Planeta je u harmoniji sa svim živim bićima
radosna je i pozdravlja epohu kreativnosti,
otkriveni su divni izumi koji deluju u cilju dobra.
Praktično se ujedinilo sa lepim
u služenju opštem dobru i namerama.
Ovaj istorijski trenutak prate emocije
kroz saradnju i dobru volju na svim nivoima,
sa posvećenošću i globalnim dogovorom.
Čovečanstvo je dostiglo veličanstveno ispunjenje.
I svuda je Mir, Mir za sve,
Mir zauvek!
