Svetlana Slijepčević Bjelivuk, doktorka filoloških nauka, naučna saradnica u Institutu za srpski jezik SANU i urednica sajta Jezikofil, u razgovoru za portal Nova.rs ukazuje na neke primere ženskih oblika za zanimanja koji se koriste u srpskom jeziku, a nisu u skladu sa pravilima tvorbe našeg jezika.
“Prema dosadašnjoj normi srpskog jezika, nepravilni su oblici izvedeni iz prideva: psihološkinja, dermatološkinja, sociološkinja i slični. Srpski jezik ima tri veoma produktivna sufiksa za stvaranje imenica sa značenjem zanimanja koje istovremeno ukazuju na rod: -ica, -ka, -(k)inja: nastavnica, učiteljica, doktorka, profesorka, ministarka, kosmonautkinja… Sve ove imenice veoma dugo se upotrebljavaju i sve vreme su normativne, o čemu svedoče njihove potvrde u rečnicima srpskog jezika”, navodi ona.
U tekstu koji je pisala za Jezikofil na tu temu, podsetila je da jedno od pravila koje proizlazi iz dosadašnjih principa tvorbe za nazive za zanimanja, titule i zvanja za osobe ženskog pola kaže da se ovi nazivi izvode iz naziva za zanimanja, titule i zvanja za osobe muškog pola. Tako dobijamo reči advokatica, novinarka, kosmonautkinja ili fotografkinja, na primer. Međutim, primenjeno na dramaturškinju i psihološkinju sledi da smo nazive za ova zanimanja dobili iz prideva – psihološki i dramaturški.
Ali kako bi, onda, bilo pravilno? Psihologica ili psihologinja. A kako bi ovo pravilo trebalo da se primeni kad su u pitanju akademik, metalostrugar, vatrogasac, kupac, trener, kamiondžija, ili, da ne kažemo, ronilac? Imali smo čitavu listu zanimanja koja nam čudno zvuče u pokušaju da testiramo rodnu senzitivnost srpskog jezika.
Svetlana Slijepčević Bjelivuk kaže da čitavu polemiku i izazivaju “prisilni pokušaji da se po svaku cenu stvori imenica koja bi označila žensku osobu koja obavlja određenu funkciju ili se bavi nekom profesijom”.
“Imenice koje označavaju zanimanja, zvanja i titule to čine bez gramatičke informacije o polu, te nema razloga po svaku cenu praviti nove imenice. Nažalost, socijalna politika pokušava da bude iznad lingvistike i normativistike, što je uvek loše”, smatra Slijepčević.
“Rodno osetljiv jezik u javnosti je veoma pogrešno protumačen. Zapravo, on je banalizovan i sveden na upotrebu imenica kojima se nedvosmisleno označavaju osobe ženskog pola, što donosi više štete od nepravilno skovanih oblika. Rodno osetljiv jezik jeste jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu. Kršenjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti smatra se isticanje pola kao razloga za manju ili veću platu, bolji ili gori položaj u društvu, organizaciji i slično. Dakle, jezik ima mnoga druga sredstva kojima može da (ne) ostvari rodnu ravnopravnost, a pitanje imamo li i da li su pravilne određene imenice sasvim je periferno”, zaključuje naša sagovornica.
Izvor: nova.rs
