Ovih dana na trgovima u većini gradova sve sija i šljašti polako nas pripremajući i unoseći nam duh praznika i praznične radosti. Te dane praznika kojima se pripisuje magična moć, mnogi će iskoristiti za donošenje nekih novih odluka u skladu sa kojima bi sve od Nove godine trebalo očekivano da bude drugačije, bolje i lepše. Nekolicina onih koji imaju sklonost ka preispitivanju vlastitih postupaka i svodjenju računa na kraju nekog perioda, sagledaće svoja prethodna postignuća i u skladu sa njima doneti neke nove odluke. Oni će verovatno većim delom biti oslobodjeni magijskog mišljenja po kome sve „od sada mora krenuti uzlaznom putanjom“.
Ono što je ključno u oba pomenuta slučaja je to da bilo koju odluku da donosite važno je da vaša očekivanja budu u skladu sa realnošću, tj sa vašim realnim sposobnostima. Postoji mogućnost da podstaknuti nezadovoljstvom prethodnih zdravstvenih, porodičnih ili poslovnihostvarenja posegnete za pravljenjem megalomanskog i nerealističnog plana čiji će verovatni ishod biti uznemirenost, nezadovoljstvo, tuga ili depresija izazvane nemogućnošću za ostvarenje istog.
Uznemirenost i nezadovoljstvo u ovom slučaju su zdrave neprijatne emocije kojeuslednemogućnostizaostvarenjeplaniranog, motivišuosobu da neštopreduzmekako bi to promenilailije navodeda prihvatirealnost.Aktivnimučešćem u ostvarivanjuvlastitiogplanaosobakaokrajnjiishodosećazadovoljstvo i radost.
Međutim, očekivanjem ine preduzimanjembilokakveakcije, velikesušanse da se pomenuti plan ne ostvari ,pa će osoba možda smatratida nije dobila ono što misli da je morala dobiti ili što misli da joj prirada, iako nije uložila nikakav napor u ostvarenju postavljenog cilja. Problem sa ovakvim stavom je taj što se ne pravi razliku između želje i potrebe, odnosno onoga što bi voleli da imamo i onoga što je apsolutna nužnost u životu svakog čoveka. Kada većinu stvari postavljamo kao apsolutnu nužnost koja mora da se realizuje, negativan ishod svake situacije pobudjujeveoma neprijatneemocije. Akoipakostavimoimogućnostda se ne dogodionoštozahtevamoodsebe, ljudi i života, situacija je povoljnijaineprijatneemocijesumanjeintenzivne.
Kakobisteizbegli da prazničnedaneprovedeteuzneprijatneemocijesvojevremeorganizujtetako da onobudeispunjenoprijatnimaktivnostima u kojjimazaistauživate. Možetevremeprovoditisaporodicom i prijateljima, šetati, otićinazabave, žurkeiliotputovatinegde. Ukolikoipakspadate u grupukojaovoprazničnovreme pre provodisamauzdobruknjiguili film, nemojtemisliti da to nije u redujernisteorganizovali “savršen” prazničniprovod.Sveonoštoosobučinisrećnom, zadovoljnomobavljajućiaktivnosti u kojimauživa je poželjno i dobrodošlo, tetakoposvetiteovovremesebi i uživajte u predstojećimpraznicima. Srećninamsvimabili!
Jelena Dragičević Berat: Stižu nam praznici – Kako se nositi sa stresom i očekivanjima koje oni donose
