U današnje vreme, veliki naglasak u društvu je stavljen na nužno izbegavanje bilo kakve vrste neuspeha, te se svaki potencijalni i ostvareni neuspeh najčešće posmatra kao deo ličnosti pojedinca koji je dotični neuspeh ostvario, njegova crta koja vodi poreklo od manjka ili potpunog nedostatka samopouzdanja. Na taj način otpisuje se pravo osobe da napravi grešku, tj. ostvari neuspeh i sa druge strane, negira se sposobnost ili veština pod kojom se danas najčešće podrazumevaju različite stvari.
Moglo bi se reći da u svakodnevnom govoru upotrebljavajući reč samopouzdanje, ljudi najčešće podrazumevaju različite stvari iako najčešće toga nisu ni svesni. Tako možemo čuti da je neko samopouzdan vozač, samopouzdan muzičar, samopouzdan profesor…U ovom slučaju govorimo o lakoći sa kojom osoba izvodi datu radnju, tj. o veštini kojom vlada pri izvodjenju radnje. Kada samopouzdanje posmatramo na ovaj način, možemo zaključiti da se ovde radi o stepenu do koga je osoba izvežbala i automatizovala radnju koju izvodi, odnosno o iskustvu koje prethodi tom „samopouzdanom baratanju određenom veštinom“ .
Međutim, iako samopouzdan vozač, muzičar ili profesor, osoba može imati problem da npr. napravi prvi korak u komunikaciji sa drugima. Ona može smatrati da to što oseća nesigurnost prilikom kontakta sa drugima može značiti da joj nedostaje samopouzdanje i da je to siguran znak nekog nedostatka u njenoj ličnosti. Današnje društvo doprinelo je tome da se samopouzdanje posmatra kao crta ličnosti koju je nužno imati kako bi bili srećni, uspešni i zadovoljni. Ovaj mit je duže vremena prisutan i potkrepljuje iluzije ljudi zbog kojih se veoma često osećaju nesrećnim i manje vrednim. Tako, pod dejstvom ovog kulturološkog mita osoba samopouzdanje posmatra kao crtu ličnosti koju poseduje ili ne, a ne kao veštinu koju može usvojiti.
Ukoliko se oslobodimo ovih društvenih zabluda, shvatićemo da samopouzdanje nije nikakav čarobni štapić koji ukoliko posedujemo, uspeh nam je zagarantovan.
Kada stvari posmatramo ovako, shvatamo da samopouzdanje ne predstavlja realni koncept ili crtu ličnosti. Ono je u stvari odsusutvo anksioznosti, samoobezvređivanja i preisipitivanja sebe. Znak je da osoba bezuslovno prihvata sebe, tj da je svesna da vredi kao ljudsko biće bez obzira na svoja postignuća. Kada se ponaša spontano I zna kakva zaista jeste, osoba ne strahuje od tuđih kritika ili podsmevanja. Sve ovo dovodi je do toga da može da se ponaša prirodno, oseća smireno i fokusirana to što radi. Ukoliko smo sposobni da stvari ovako postavimo, možemo očekivati da ostvarimo ciljeve koje smo sebi postavili. Kada ipak postoji problem sa ovakvom postavkom stvari, važno je setiti se da je u pitanju veština koja se može uvežbati, samostalno ili uz stručnu pomoć, odluka je na osobi koja želi da se menja.
