Kako se osećate kada postignete neki uspeh ili kada vam neko uputi kompliment?
Ova naizgled bezazlena pitanja u stvari imaju jedno mnogo dublje i složenije značenje. Ona oslikavaju vaš odnos prema vlastitom biću i otkrivaju to koliku važnost pridajete sebi jer ako svojim uspesima ne pripisujete neki značaj, a neprijatno vam je kada čujete kompliment na sopstveni račun, možda vam nedostaje ljubav prema sebi.
O samoljubavi se retko govori i zaboravlja se da svi kvalitetni međuljudski odnosi koji uključuju ljubav i poštovanje moraju početi od samoljubavi i samopoštovanja, kao i da takva vrsta odnosa prema sebi ne znači aroganciju, prepotentnost ili sebičnost.
Ukoliko osoba voli sebe to zapravo znači da ona vodi računa o sebi, preuzima odgovornost za sebe, poštuje i poznaje sebe.
Voditi računa o sebi znači brinuti o svom fizičkom i mentalnom zdravlju. O fizičkom zdravlju računa možemo voditi na razne načine, neki od njih su da se zdravo i pravilno hranimo, dovoljno spavamo, budemo fizički aktivni, boravimo na čistom vazduhu, šetamo, obraćamo pažnju na signale vlastitog tela i dozvolimo sebi dovoljno odmora i relaksacije. Relaksacija i vreme koje odvojimo samo za sebe doprinose i tome da budemo u kontaktu sa svojim emocijama, kao i da osluškujemo sopstvene potrebe i želje, što je ujedno i način na koji vodimo računa o svom mentalnom zdravlju.
Preuzimanjem odgovornost za sebe pokazujemo da smo sposobni da vodimo računa o sebi, da smo svesni svojih mogućnosti kao zrele i odrasle osobe. Ukoliko preuzmemo odgovornost za sebe, to ne znači da nikada nećemo očekivati pomoć i podršku drugih ljudi. Mi ne možemo sve sami i zato kada okolnosti I situacija prevazilaze naše sposobnosti u redu je drugima staviti do znanja šta nam treba i kakvu pomoć od njih očekujemo. Kada ljudima jasno stavimo do znanja šta očekujemo od njih, mi izbegavamo zabludu da drugi mogu pročitati naše misli. Na taj način izbegavamo i mogućnost da ih okrivimo za vlastite moguće neuspehe.
Da poštujemo sebe pokazujemo tako što smo svesni da imamo istu vrednost i prava kao sva druga ljudska bića, dozvoljavamo sebi da imamo potrebe i želje kao i svi drugi, kao i da znamo šta je ono što nam prija ili nam smeta. Kada znamo koje su granice naše ličnosti imamo mogućnost da se zauzmemo za sebe na način da ne ugrožavamo prava drugih i tako obezbedimo kvalitetne medjuljudske odnose.
Voleti sebe predstavlja veštinu. Ona proizilazi iz poznavanja sebe jer mi volimo ono što nam je poznato i što bolje poznajemo, to više i volimo. Medjutim, kroz process socijalizacije i prilagodjavanja društvu u kome živimo, velika većina ljudi zaboravi ko je u stvari i tako prestane da poznaje sebe udaljavajući se sve više od svoje prave prirode. Samo nekolicina ljudi vremenom i spozna tu udaljenost od sebe koja ima na razne načine ne dozvoljava razvoj njihovih mogućnosti I potencijala. Uvidom u ova ograničenja koja sami sebi postavljaju, ljudi postaju spremni za rad na sebi i razvijanje ili ponovno usvajanjje veštine “bezuslovno voleti sebe”.
Proces usvajanja ove veštine je beskrajan, zbog naših velikih ličnih potencijala I mogućnosti mi se stalno menjamo i adaptiramo okolnostima koje nam se dešavaju. Sve ovo ne treba shvatiti kao ograničenje, već izazov u kome je važno osluškivati sebe, dati sebi vremena, spoznati svoje želje i potrebe, izraziti svoje emocije, a ne potiskivati ih jer u procesu spoznavanja sebe emocije su naaši saveznici.
