Komunikacija je svakodnevna medjuljudska aktivnost. Uspešna komunikacija preduslov je za lični rast i razvoj. Ukoliko se dobro snalazite u ovoj oblasti, imate realne šanse da unapredite svoj lični i profesionalni aspekt funkcionisanja i ostvarite direktan pozitivan uticaj na svet oko sebe.
Sigurno ste imali priliku da u toku razgovora sa drugom osobom poruka koju prenosi ne deluje vam istinito, pa ste nakon toga ostali u nedoumici da li da verujete svom osećaju ili rečima koje ste upravo čuli. Ovakve stvari dešavaju se veoma često jer tokom razgovora ljudi ne saopštavaju uvek ono što zaista i imaju nameru da kažu. Razlog ovome ne mora biti u motivu svesne obmane sagovornika jer motiv može biti i u želji da se sagovorniku bolje predstavimo, više mu se dopadnemo ili izbegnemo odbacivanje kao krajnji ishod neuspešne komunikacije. Čak iako bismo hteli da razumemo i opravdamo ovakve namere, većina ljudi će se složiti da najviše voli kada sa sagovornikom komunicira direktno, otvoreno i bez prikrivenih namera. Preferiranje ovakvog vida komunikacije nalazi se u sigurnosti koju osoba ima ukoliko joj je poruka jasno i otvoreno poslata.
Poruke koje pored onoga što je rečeno sadrže i neizrečeni deo prenet na psihološkom nivou, onom koji se najčešće samo naslućuje predstavljaju drugi tip komunikacije. Većina stručnjaka se slaže da je ovaj psihološki nivo prenesene poruke ono što je njeno istinsko značenje. To je onaj deo za koji ponekad kažemo „imao sam utisak da je to značilo nešto drugo“. Ljudi često komuniciraju koristeći „dvostruke poruke“ i uglavnom tada imaju nemeru izvesne dobiti za sebe. Jedna od dobiti može biti izbegavanje konflikata. Ukoliko se npr. osoba ne oseti dovoljno snažnom da udje u konflikt i zauzme za svoja prava ona će možda reći jedno, ali će na psihološkom nivou putem neverbalnih znakova pokazati neodobravanje i neslaganje sa stavom sagovornika. Na taj način ona će sebe umiriti da je bar na neki način pokazala neodobravanje, ali će socijalno (onim što je rekla) i dalje delovati kao da se u stvari složila.
Kako bismo uspešno komunicirali, važno je da umemo da čitamo te „skrivene“ poruke koje se prenose na psihološkom nivou. One se najčešće prenose izrazom lica, pogledom, stavom tela, intonacijom govora… Svi ovi neverbalni znaci predstavljaju signale koji prenose ono što osoba zaista misli i ono što ona zaista poručuje drugome. Kada se sposobnost čitanja ovih „psiholoških“ poruka unapredi osoba stiče veći senzibilitet da dobro razume druge i da se orijentiše u komunikaciji sa različitim ljudima. Pored sposobnosti čitanja i prepoznavanja osoba može uvežbati i sposobnost da primereno odgovori na njih, kao i sposobnost da uputi poruku na ovom nivou. Sve to skupa spada u socijalne veštine koje su važan element socijalne i emocionalne inteligencije.
