Izveo me je iz takta. Poludela sam zbog njegovog ponašanja. Bila sam na ivici suza zbog nje.
Skloni smo opštoj neodgovornosti za vlastita osećanja, mišljenja i ponašanja, što nije slućajno jer takav stav smo najčešće usvojili od roditelja i bliže okoline još u najranijem detinjstvu. Dečije tumačeći poruke koje su bile upućivane kroz rečenice tipa: „Naljutiće me tvoje ponašanje“, „Zbog tebe sam najsrećnija na svetu“… , dete zaključuje da ono ima sposobnost uzrokovanja tudjih osećanja, ali po toj logici takođe shvata da i ti drugi ljudi to isto mogu prouzrokovati kod njega.
Idući kasnije kroz život sa ovakvim stavom, osoba će često dolaziti u situacije u kojima će za svaki neuspeh ili nezadovoljstvo okrivljavati druge ljude ili okolnosti.
Šta je ono što je drugima dalo tu moć nad našim životima, ljudi se najčešće nikada ne zapitaju. Zapravo, odgovor na ovo pitanje je jasan i ako smo bar malo iskreni prema sebi brzo možemo zaključiti da smo upravo mi sami bili ti koji smo drugima to i omogućili jer ako za primer uzmemo najjednostavniju situaciju tipa da se nalazite na pešačkom prelazu, zeleno svetlo se uključilo, ali ste zamišljeni i zagledani u nešto drugo propustili da odmah krenete. Kada ste krenuli svetlo se promenilo u crveno i vozač automobila koji je nameravao daa prodje vam je zatrubio. Vi ste mahnuli rukom i u tom momentu osetili kako vas obuzima ljutnja na vozača koji vas je opomenuo. Postavlja se pitanje ko je prouzrokovao vaše osećanje ljutnje? Njega ste izazvali sami jer da ste prešli na vreme ovo se ne bi desilo, da ste rukom samo vozaču stavili do znanja da uvidjate vlastiti previd za ljutnju ne bi bilo mesta. Ova situacija se često dešava i najčešće je i ishod upravo ovakav jer smo naučili da su drugi odgovorni za to kako se mi osećamo.
Kada je model po kome živimo ovakav, iz pozicije žrtve osoba će gotovo uvek zaključiti da ne poseduje bilo kakve moći u vlastitom životu, i tako zaboraviti da je sama dopustila drugima mogućnost uticaja u njenom životu pogrešno verujući da će tako lakše jer će uvek postojati neko ko će je spasavati ipreuzeti odgovornost umesto nje.
Preuzimanjem odgovornosti za sebe i svoja osećanja, mišljenja i postupke, osoba stiče moć izbora jer sebi daje pravo da odabere kako će se postaviti u odredjenoj situaciji I samim tim kako će se osećati u skladu sa odabranom reakcijom. U početku se može desiti da osoba oseti strah I nelagodnost zbog odgovornosti koju je preuzela, ali vremenom stičući iskustvo u novom načinu funkcionisanja, može uočiti zadovoljstvo sobom I steći novi uvid u vlastite mogućnosti I domete. Lični potencijali u velikom broju slučajeva mnogo su veći od onoga što pojedinac misli I kako sebe opaža. Ponekad je dovoljno priznati sebi slobodu izbora bez straha od potencijalnog neuspeha. Čak I ako se neuspeh desi, on nije razlog za ograničevanje I sabotiranje vlastitog rasta I razvoja.
