U toku svog života, svi postavljamo sebi različite ciljeve. To mogu biti oni lako dostižni ciljevi (npr. pojesti ukusan obrok) koje svi svakodnevno pred sebe postavljamo, ali i oni veliki koji bitno menjaju dalji tok života i direktno utiču na njegov kvallitet (npr. upisati željeni fakultet, zaposliti se na dobro plaćenom radnom mestu…). Kakve će ciljeve osoba pred sebe postavljati zavisi od toga koliko veruje u sebe, kao i koliko procenjuje svoju vrednost. Više ciljeve pred sebe postavljaju osobe koje visoko vrednuju i vole sebe, te samim tim smatraju da njihov život uvek može biti bolji i kvalitetniji. Njihovi ciljevi obično su usmereni ka tome i svaki put kada ih ostvare, oni u njima vide i novu priliku za lični rast i razvoj. Ta svest o dobiti u svakom ostvarenom cilju, osobu pokreće na aktivnost i svaki put je motiviše za dalje. Kada u nekom cilju osoba ne prepoznaje dobit, veoma teško će se pokrenuti na aktivnost i preduzeti bilo šta. Dobiti mogu biti različite. One mogu biti fiziološke (hrana, voda…), koje kada se ostvare osoba se oslobađa napetosti. One su i ključne u održanju života. Takođe, postoje i one koje pored održanja,utiču na kvalitet života I čijim ostvarenjem dolazi do osećanja sreće, zadovoljstva, ispunjenosti i blagostanja.
Taj osećaj blagostanja je možda jedna od ključnih stvari kada govorimo o motivaciji, jer kada ostvarimo neki cilj vraćamo se u ravnotežu i prevazilazimo stress izazvan poteškoćama u ostvarenju istog. Taj stress izazvan nezadovoljenjem potreba i želja može biti snažan motivator koji će osobu pokrenuti na aktivnost.Kada je osoba pod stresom ona oseća izvesnu napetost zbog koje može osećati neprijatna osećanja (ljutnja, tuga, anksioznost…) koja će je pokrenuti i navesti da preuzme odgovornost za rešavanje problema.
Preuzimanje odgovornosti može se posmatrati i kao vid unutrašnje motivacije, oblika motivacije koji osobu pokreće osećajem više vrednosti kada je cilj ostvaren. To je ono osećanje koje osobi “poručuje” da vredi, da zaslužuje bolji i kvalitetniji život,te je dodatno motiviše za preduzimanje svih akcija koje će dovesti do ponašanja usmerenih ka ostvarenju cilja.
Pored ovih produktivnih aktivnosti, osoba može preduzeti i niz koje će sabotirati bilo kakav napredak. Možda deluje neobično, ali upravo ovakav način za osobu baš može biti dobit. Osoba, na primer, može imati uverenje da ne vredi dovoljno. Samim tim smatra će da ne zaslužuje bolji i kvalitetniji život, a nepreduzimanje bilo čega u pravcu postizanja cilja, upravo će opravdati ovo njeno uverenje. Ovako osoba sebe može samo kažnjavati jer ako smatra da je bezvredna, njoj I ne treba bilo šta što bi joj prijalo. Takođe, ona ovakvim stanjem stvari može kod drugih izazivati sažaljenje, veću pažnju ili čak neku materijalnu I finansijsku pomoć. Ovo je opet jedna od dobiti koju donosi pasivno stanje bez aktivnosti.
Očigledne ili sekundarne dobiti nekog ponašanja su podjednako važne za osobu koja manifestuje određeno ponašanje u smeru njihovog ostvarivanja. O kojoj god da se radi, bitno je zapitati sebe “Šta je ono što određenim ponašanjem želim da postignem I koliko je ono zaista dobro za mene?”.
