Poštovanje društvenih normi i pravila jeste poželjan čin koji obezbeđuje socijalni mir i uređenost svakog društva, ali je za uređenje intimnog, tj ličnog sveta svake osobe autentičnost ono što je najbitnije. Ukoliko u tom intimnom, tj ličnom svetu dozvolimo da drugi ljudi odlučuju o tome kako ćemo se ponašati i kojim ciljevima ćemo težiti vrlo lako ćemo dovesti do delimičnog ili potpunog gubitka sebe. Najčešće dozvolu da upravljaju njihovim životima ljudi daju osobama iz svog okruženja koje su autoritativne i u svojim zahtevima agresivne, bez obraćanja pažnje na to šta su prave potrebe osobe kojoj komanduju.
Biti autentičan zapravo znači biti svoj, biti jedinstven po uzoru na samog sebe. Kada je osoba autentična ona ima sopstveni sistem vrednosti, zna šta želi, koje ciljeve postavlja i kako do njih dolazi. To nikako ne znači napuštanje svih normi društva kome pripadamo. Autentičnost podrazumeva da prepoznajemo koje od društvenih normi i u kojoj meri su u skladu sa našom pravom prirodom i onim čemu iskonski težimo. Kada sebi dozvolimo da smo autentični sa sobom dozvolićemo sebi da budemo ono što jesmo, bez većih problema ćemo izražavati svoje mišljenje čak i onda kada se drugi sa njim ne slažu, prihvataćemo ili odbaciti kritiku kada je ona neprimerena i nećemo zbog toga imati strah od odbacivanja i neprihvatanja.
Ukoliko se vratimo sebi shvatićemo da to nikako ne znači da moramo biti idealni i besprekorni u svojim dostignućima. Taj novi uvid može doneti i spoznaju da smo sebi dobri baš takvi kakvi jesmo. Vraćajući se sebi možda po prvi put čujemo onaj unutrašnji glas koji daje jasne upute šta i kako je najbolje po nas. Ne treba ga ignorisati jer to je odjek prave prirode našeg bića.
